Predsednik Rumunije Klaus Johanis dao je saglasnost za krivi\u010dno gonjenje biv\u0161eg \u0161efa dr\u017eave Jona Iljeskua, biv\u0161eg premijera Petrea Romana i biv\u0161eg podpredsednika vlade Djelua Vojkana Vojkuleskua. Sudije terete trojicu za krivi\u010dna dela protiv \u010dove\u0107nosti u periodu 22.- 31. decembra 1989. godine kada su obavljali du\u017enosti u okviru Fronta Nacionalnog spasa (FSN), tela koje je u to vreme imalo izvr\u0161nu i zakonodavnu vlast. Pro\u0161le godine Generalno tu\u017eila\u0161tvo je saop\u0161tilo da je prona\u0161lo nove dokaze koji mogu rasvetliti dogajaje od pre tri decenije. Prema navodima sudskih organa, konstatovalo se postojanje diverzije na vi\u0161e planova, \u0161to je bio razlog za brojne \u017ertve i ranjavanja. Konstatovano je zatim postojanje konstantnih mehanizama dezinformacija lansiranih posredstvom televizije i radija, kao i drugih vojnih komunikacija i da je na ovaj na\u010din u celoj zemlji stvorena dobro poznata teroristi\u010dka psihoza. Tu\u017eioci nadove da nije isklju\u010dena mogu\u0107nost da su donete odluke i preneta mnoga vojna diverzijonisti\u010dka naredjenja sa te\u0161kim posledicama.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Jon Ilijesku je 22. decembra 1989. godine bio predsednik Saveta Fronta Nacionalnog Spasa, tela koje je de fakto obavljao izvr\u0161nu i zakonodavnu vlast posle hap\u0161enja diktatora Nikolaja \u010cau\u0161eskua i njegove supruge. Savet Fronta Nacionalnog Spasa pona\u0161ao se kao vlada do 27. decembra 1989. godine, kada je predsedniku Saveta dodeljena uloga \u0161efa dr\u017eave, a zakonodavne nadle\u017enosti saveta odvojene od izvr\u0161nih.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Petre Roman je zvani\u010dno imenovan za premijera, a Djelu Vojkan Vojkulesku za podpredsednika vlade. Poslednji optu\u017eeni se jo\u0161 nije oglasio u vezi sa krivi\u010dnim gonjenjem. Prva dvojica su revolitrana, posebno Petre Roman koji tvrdi da mu je \u017eivot bio u opasnosti u vreme protesta protiv diktatora \u010cau\u0161eskua. Biv\u0161i predsednik Jon Ilijesku tvrdi da se radi o pravosudnom spektaklu i poku\u0161aju tra\u017eenja \u00ab\u017ertvenih jaraca\u00bb. On smatra da ovi dosijei nemaju nikavu vezu sa pronala\u017eenjem istine o ovim dogadjajima o kojima niko nije imao ni tada jasnu predstavu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Prema zvani\u010dnim podacima, u Rumunskoj revoluciji 1989. godine poginulo je vi\u0161e od 1000 osoba i 3000 je ranjeno, naro\u010dito posle pada \u010cau\u0161eskuovog re\u017eima. Na srednjem i isto\u010dno-evropskom prostoru, Rumunija je jedina dr\u017eava u kojoj je prelazak sa komunisti\u010dke diktature na demokratiju izazvao krvoproli\u0107e. Ovi zlo\u010dini ne zastarevaju, a utvrdjivanje odgovornosti i posle tri decenije pomoglo bi rehabilitaciji rumunskog pravosudja. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Predsednik Rumunije Klaus Johanis dao je saglasnost za krivi\u010dno gonjenje biv\u0161eg \u0161efa dr\u017eave Jona Iljeskua, biv\u0161eg premijera Petrea Romana i biv\u0161eg podpredsednika vlade Djelua Vojkana Vojkuleskua. Sudije terete trojicu za krivi\u010dna dela protiv \u010dove\u0107nosti u periodu 22.- 31. decembra 1989. godine kada su obavljali du\u017enosti u okviru Fronta Nacionalnog spasa (FSN), tela koje je u […]<\/p>\n","protected":false},"author":106,"featured_media":77256,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[30],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-506440","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti"],"acf":[],"yoast_head":"\n