\n
<\/p>\n
Istovremeno sa ozvani\u010denjem Bregzita i izlaskom Londona iz Evropske unije, nesta\u0107e i 73 mesta koja su pripadala Velikoj Britaniji u komunitarnom zakonodavnom telu. U sredu su \u010dlanovi komunitarnog tela, odobrili glasanjem, na\u010din na koji \u0107e biti podeljeni mandati koji su preostali slobodni. Postoji mogu\u0107nost da se 46 mandata dodeli budu\u0107im \u010dlanicama u slu\u010daju da \u0107e do\u0107i do novog pro\u0161irenja unije. Preostalih 27 mesta bi\u0107e podeljeno me\u0111u 14 dr\u017eava koje u ovom trenutku imaju manje predstavnika. Me\u0111u njima se nalazi i Rumunija kojoj \u0107e biti dodeljeno jo\u0161 jedno mesto i tako \u0107e se broj rumunskih evroparlamentaraca pove\u0107ati na 33. U usvojenom dokumentu se precizira da \u0107e se nova preraspodela sprovesti samo u slu\u0107aju da \u0107e Velika Britanija napustiti Evropsku uniju. U suprotnom, osta\u0107e na snazi sada\u0161nji algoritam, sve do okon\u0107anja Bregzita sa pravnog aspekta. U ovom trenutku Evropski parlament ima 751 evroposlanika a posle Bregzita sti\u0107i\u0107e na 705. Dopisnica radija Rumunija u Briselu precizira da \u0107e novoj strukturi Evropskog parlamenta biti neophodna formalna saglasnost lidera dr\u017eava \u010dlanica, koji \u0107e zasedati krajem ovog meseca na obi\u010dajenom letnjem samitu. Viktor Negresku, ministar bez portfelja za evropske poslove, pozdravio je odobrenje od strane Evropskog parlamenta nove dristibucije mandata, na osnove koje \u0107e Rumuniji biti dodeljen jo\u0161 jedan mandat u sazivu 2019-2024. Nakon izlaska Velike Britanije iz EU, ,,Rumunija \u0107e postati \u0161esta dr\u017eava po veli\u010dini. To podrzumeva dodatnu odgovornost prema evropskom projektu, za koji se na\u010da dr\u017eava priprema u kontekstu preuzimanja predsedvanja Savetom EU u prvom tromese\u010dju slede\u0107e godine — izjavio je ministar Negresku. Evrospki izbori \u0107e biti odr\u017eani u svim evropskim dr\u017eavama od 23 do 26 maja 2019. Komentatori u Bukure\u0161tu procenjuju, ve\u0107, da izbori u Rumuniji ne\u0107e biti druga\u010diji od prethodnih koji su organoizovani posle pristupanja Rumunije EU, 2007 godine. Sa jedne strane, skroman je broj Rumuna koji su zainteresovani za evropske izbore i zbog toga se bele\u017ei velika neizlaznost, u pore\u0111enju sa predsedni\u010dkim, parlamentarnim ili lokalnim izborima. Sa druge strane, Rumunija \u0161elje u Brisel i Strazbur, evroparlamentarce koji pripadaju trima demokratskim porodicama na kontinentu desnoorijentisane narodnjake (demohri\u0161\u0107ane) levoorijentisane socijaliste (progresiste) i centristi\u010dki orijentisane liberale i demokrate. To je slu\u010daj 30 od 32 sada\u0161njih rumunskih evroparlamentaraca. Drugim re\u010dima, izborno telo iz Rumunije ne glasa za predstavnike ekstremne levice ili denice, populiste ili evroskeptike u Evropskom parlamentu. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Istovremeno sa ozvani\u010denjem Bregzita i izlaskom Londona iz Evropske unije, nesta\u0107e i 73 mesta koja su pripadala Velikoj Britaniji u komunitarnom zakonodavnom telu. U sredu su \u010dlanovi komunitarnog tela, odobrili glasanjem, na\u010din na koji \u0107e biti podeljeni mandati koji su preostali slobodni. Postoji mogu\u0107nost da se 46 mandata dodeli budu\u0107im \u010dlanicama u slu\u010daju […]<\/p>\n","protected":false},"author":105,"featured_media":78103,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[30],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-506583","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti"],"acf":[],"yoast_head":"\n