Venecijanska komisija, stru\u010dno savetodavno telo Saveta Evrope za ustavna pitanja, predstavila je u petak preliminarni izve\u0161taj o izmenama i dopunama zakona o pravosu\u0111u u Rumuniji nakon \u0161to su se predsednik Rumunije i Komisija za monitoring Parlamentarne skup\u0161tine Saveta Evrope obratili za mi\u0161ljenje. U izve\u0161taju se preporu\u010duje da vlasti u Bukure\u0161tu preispitaju imenovanje i razre\u0161enje vi\u0161ih tu\u017eilaca, uklju\u010dujuc\u0301i i reviziju relevantnih odredbe\u017ei Ustava, kako bi se osigurale neutralne procedure uz zadr\u017eavanje uloge predsednika i Visokog saveta sudstva (CSM) kako bi uravnote\u017eio uticaj Ministarstva pravde. Ostale preporuke odnose se na uklanjanje ili razja\u0161njenje odredbi koje dozvoljavaju vi\u0161im tu\u017eiocima da poni\u0161te re\u0161enja tu\u017eilaca pod izgovorom da nisu osnovane,, eliminisanje ograni\u010denja slobode izra\u017eavanja sudije i tu\u017eilaca. Kona\u010dni izve\u0161taj o zakonima o pravosu\u0111u Venecijanske komisije bic\u0301e objavljen oktobra meseca kada \u0107e Komisija predstaviti stavove o izmenama i dopunama Krivi\u010dnog zakonika i Zakonika o krivi\u010dnom postupku.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Generalno tu\u017eila\u0161tvo Rumunije saop\u0161tilo je u petak da je zavr\u0161ilo analizu izmena koje je Parlament sproveo u Krivi\u010dnom zakoniku i pron\u0161alo je 21 \u010dlana koji su neustavni i o kojima treba tra\u017eiti mi\u0161ljenje Ustavnog suda. Prema saop\u0161tenju Tu\u017eila\u0161tva, \u010dlanovi ili sadr\u017ee nejasne odredbe, nemaju doslednost i predvidljivost, ili kr\u0161e odredabe osnovnih zakona. Me\u0111u navedenim \u010dlanovima ubrajaju se oni koji se odnose na trgovinu uticajem, zloupotrebu slu\u017ebenog polo\u017eaja, pro\u0161ireno oduzimanje dobara, ubistva, krivokletstvo, ili uspostavljanje organizovane kriminalne grupe. U saop\u0161tenju, tu\u017eila\u0161tvo je navelo da je veliki broj amandmana na Krivi\u010dni zakonik usvojen bez uzimanja u obzir primedbi i predloga koje su uputili Visoki savet sudstva i profesionalna udru\u017eenja sudija i tu\u017eilaca. Tako\u0111e, bez prave konsultacije i saradnje sa pravosudnim institucijama nadle\u017enim za sprovo\u0111enje krivi\u010dnog zakona.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunija je na samitu Severoatlanske alijanse u Briselu, ostavrila postavljene ciljeve, od kojih je najva\u017enija bila odluka koja se odnosi na komandu NATO, na nivou vojnog korpusa ,,sa tri zvezde, \u010dija \u0107e se arhitektura konfigurisati do jeseni teku\u0107e godine, izjavio je u petak ministar odbrane Mihaj Fifor. Prisustvom ove komande Rumunija potvr\u0111uje da je zaista jedan od najzna\u010dajnijih aketra Severoatlanske alijanse u ovoj zoni, dodao je Fifor.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Va\u0161ington podr\u017eava teritorijalni integritet i politi\u010dki suverenitet Republike Moldavije, Ukrajine i Gruzije i potvr\u0111uje podr\u0161ku demokratski izabranim vladama i narodima tih zemalja, navodi se u rezoluciji ameri\u010dkog Kongresa. U dokumentu se predvi\u0111a anga\u017eman SAD da podr\u017ee tri biv\u0161e sovjetske republike na putu evropskih integracija, energetske bezbednosti i ja\u010danja trgovinske saradnje. Istovremeno, rezolucija osu\u0111uje rusku agresiju u regionu i tra\u017ei povla\u010denje ruskih snaga i municije, koje su ilegalno prisutne na teritoriji triju dr\u017eava. Dokument poziva saveznike iz EU i UN da nastave da vr\u0161e pritisak na Moskvu da ispuni svoje me\u0111unarodne obaveze i poziva Stejt department na potpuni i aktivan dijaloga protiv ume\u0161anja Ruske Federacije u demokratskim procesima triju suverenih naroda. Parlamentarna skup\u0161tina OEBS-a je nedavno potvrdila potrebu za potpunim povla\u010denjem stranih vojnih snaga iz Moldavije, a NATO tra\u017ei povla\u010denje ruskih snaga koje stacioniraju na teritoriji tri dr\u017eave bez njihovog pristanka, u skladu sa me\u0111unarodnim obavezama.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Velika Britanija i SAD c\u0301e poku\u0161ati produbiti saradnju nakon Bregzita, kazala je britanska premijerka Theresa Mej na zajedni\u010dkoj konferenciji za novinare sa ameri\u010dkim predsednikom Donaladom Trampom. Samo nekoliko sati nakon \u0161to je ameri\u010dki predsednik kritikovao strategiju premijerke Therese Mej o Bregzitu. Lider Bele kuc\u0301e koji se nalazi u poseti Velikoj Britaniji, rekao je da su odnosi izme\u0111u Va\u0161ingtona i Londona veoma \u010dvrsti. Britanska vlada je u \u010detvrtak predstavila detalje o svom planu za buduc\u0301e odnose izme\u0111u Velike Britanije i EU nakon Bregzita, koji predvi\u0111a stvaranje nove zone slobodne trgovine za robu u cilju odr\u017eavanja neograni\u010dene trgovine sa 27 \u010dlanica EU. Velika Britanija \u0107e omoguc\u0301iti pojednostavljenim carinskim aran\u017emanom, izbegavanje o\u0161tre granice izme\u0111u Severne Irske i Republike Irske. Priedloge su kritikovali evroskeptici, a ministar spoljnih poslova, Boris D\u017eonson, i Bregzita David Davis, podneli su ostavku, nezadovoljni stavom Londona u pregovorima.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Venecijanska komisija, stru\u010dno savetodavno telo Saveta Evrope za ustavna pitanja, predstavila je u petak preliminarni izve\u0161taj o izmenama i dopunama zakona o pravosu\u0111u u Rumuniji nakon \u0161to su se predsednik Rumunije i Komisija za monitoring Parlamentarne skup\u0161tine Saveta Evrope obratili za mi\u0161ljenje. U izve\u0161taju se preporu\u010duje da vlasti u Bukure\u0161tu preispitaju imenovanje i razre\u0161enje vi\u0161ih […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":466487,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[30],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-506607","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti"],"acf":[],"yoast_head":"\n