Ako prema kupovnoj mo\u0107i prose\u010dna plata u Rumuniji iznosi dve tre\u0107ine evropskog proseka, penzija jedva dosti\u017ee jednu tre\u0107inu. Prema oceni Adrijana Miroja, profesora Akademije ekonomskih nauka, \u010diju procenu prenosi novinska agencija Adjerpres, jedno dru\u0161tvo treba da obezbedi dobar standard i penzionerima. Uprkos brojnim protivargumentima, penzije, po oceni Adrijana Mitroja, treba da se pove\u017eaju kao ina\u010de i plate. U ovim uslovima Vlada u Bukure\u0161tu je donela novi nacrt Penzijskog zakona koji \u0107ese – posle usvajanja u Parlamentu-etapno primeniti do 2021. Objavljen u \u010detvrtak uve\u010de na veb sajtu Ministarstva rada, nacrt predvidja pove\u0107anje penzija i- \u0161to je mo\u017eda jo\u0161 va\u017enije- ispravljane nepravednosti. Nisu retki slu\u010dajevi kada su za iste doprinose za socijalno osiguranje ljudi primali razli\u010dite penzije. Velike razlike postoje i medju mu\u0161karcima i \u017eenama. Od 2021. godine penzije \u0107e se uskladiti samo sa doprinosom, a osobe sa istim radnim sta\u017eom koji su se penzionisale u razli\u010ditim periodima prima\u0107e iste penzije. Vrednost penzijskog boda pove\u010da\u0107e se do 2021. godine za 70%. <\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
\n
<\/p>\n
Postoje nove odredbe i za osobe koje su pla\u0107ale penzijski doprinos manje od 15 godina. Ove mogu da se opredele za minimalnu zagarantovanu penziju ili socijalu pomo\u0107. \u017dene sa radnim sta\u017eom do 15 godina koje imaju troje dece u izdr\u017eavanju do 16 godine u\u017eiva\u0107e pravo na skra\u010deni penzijski sta\u017e za 6 godina. U penzijski sta\u017e ra\u010duna\u0107e se i masterat i doktorat. Veoma va\u017eno je naglasiti da se nijedna penzija ne\u0107e smanjiti nakon novog obra\u010duna. Predvidja se da \u0107e Nacrt novog penzijskog zakona biti dostavljen na razmatranje Parlamentu slede\u0107eg meseca, kako bi mogao da stupi na snagu 1.januara 2019. godine. Do tada nacrt je upu\u0107en na javnu raspravu u narednih 30 dana, a sugestije mogu se poslati Ministarstvu rada do 18. avgusta. Nije dovoljno medjutim uzdati se samo u javni penzijski sistem. <\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
\n
<\/p>\n
Po oceni stru\u010dnjaka svaka aktivna osoba treba na vreme da misli na tenhiku zastite, pove\u0107anje kupovne mo\u0107i primanja i imovinskog stanja koji mogu da obezbede pristojan \u017eivot posle penzionisanja. Javnu penziju treba dopuniti individualnim finansijskim i alternativnim plasmanima.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Ako prema kupovnoj mo\u0107i prose\u010dna plata u Rumuniji iznosi dve tre\u0107ine evropskog proseka, penzija jedva dosti\u017ee jednu tre\u0107inu. Prema oceni Adrijana Miroja, profesora Akademije ekonomskih nauka, \u010diju procenu prenosi novinska agencija Adjerpres, jedno dru\u0161tvo treba da obezbedi dobar standard i penzionerima. Uprkos brojnim protivargumentima, penzije, po oceni Adrijana Mitroja, treba da se pove\u017eaju kao ina\u010de […]<\/p>\n","protected":false},"author":109,"featured_media":78501,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[30],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-506680","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti"],"acf":[],"yoast_head":"\n