Ako na unutra\u0161njem planu, \u017eelje Rumuna se ponekad dramati\u010dno menjaju od jednog izbornog ciklusa do drugog, njihove spoljnopoliti\u010dke \u017eelje su stabilnije. Prema tome, rumuni ostaju odlu\u010dno privr\u017eeni alijansama i partnerstvima sa glavnim promoterima demokratskih vrednosti u Evropi i u svetu uop\u0161te. Tri \u010detvrtine Rumuna smatraju da bi trebalo da Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave ostanu glavni strate\u0161ki partner na\u0161e zemlje- pokazuju rezultati ovomese\u010dne sonda\u017ee koju je realizovala Grupa za dru\u0161tveno-bihejvioralne studije \u201cAvangarde. Posle Amerikanaca, Rumuni preferi\u0161u jo\u0161 tri zapadne demokratije, partnere u okviru Evropske unije i saveznice u NATO, a to su Nema\u010dka sa 45 procenata, Francuska sa 29 i Velika Britanija sa 16 procenata. Istovremeno, za tesnije odnose sa Sjedinjenim Dr\u017eavama izja\u0161njava se 37 odsto ispitanika, sa Nema\u010dkom 25 odsto i sa Francuskom 11 odsto.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Prema istoj sonda\u017ei, skoro 60 odsto Rumuna smatra da je ameri\u010dki antiraketni \u0161tit u mestu Deveselu, na jugu zemlje, koristan za Rumuniju, a samo 20 odsto ima obrnuto mi\u0161ljenje. Kada je re\u010d o vojnom prisustvu u Rumuniji, 33 odsto ispitanika smatra da bi trebalo da NATO pove\u0107a broj vojnika rasporedjenih u na\u0161oj zemlji, vi\u0161e od polovine misli da je sada\u0161nji broj vojnika dovoljan, a 14 odsto da je potrebno da se njihov broj smanji.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rezultati sonda\u017ee pokazuju da se 47 odsto Rumuna izja\u0161njava za pobolj\u0161anje odnosa Bukure\u0161ta sa Moskvom, 24 odsto za udaljavanje na\u0161e zemlje od Rusije, a 31 odsto ocenjuje da je Rusija najve\u0107i neprijatelji Rumunije. Analiti\u010dari ka\u017eu da obja\u0161njenja za ove trajne reakcije Rumuna prema Rusiji su, istovremeno, istorijska i savremena. Re\u010d je u prvom redu o rumunskom zlatu koje je evakuisano u caristi\u010dkoj Rusiji za vreme Prvog svetskog rata a nikada nije vra\u0107eno Bukure\u0161tu, zatim o pripajanju rumunskih isto\u010dnih teritorija od strane Sovjetskog Saveza, 1940. godine, usled ultimatuma i o ustoli\u010denju duga\u010dke komunisti\u010dke diktature u Rumuniji, 1945. od strane okupatorskih sovjetskih snaga.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Sa druge strane, Rumuni su danas zabrinuti zbog o\u017eivljenog teritorijalnog apetita Rusije i njene ratoborne retorike. Sociolo\u0161ka studija pokazuje da 87 odsto ispitanika \u017eeli da novi ameri\u010dki ambasador, koji \u0107e zameniti Hansa Klema, i dalje podr\u017ei borbu protiv korupcije politi\u010dara koju je pokrenula Nacionalna antikorupcijska direkcija (DNA). \u201cRumuni ne odobravaju korupciju politi\u010dara te borba protiv korupcije ostaje glavna tema javne agende. Rumuni pozitivno ocenjuju ameri\u010dku podr\u0161ku, zaklju\u010dio je sociolog Marius Pijeleanu, direktor grupe studija koja je realizovala sonda\u017eu.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Ako na unutra\u0161njem planu, \u017eelje Rumuna se ponekad dramati\u010dno menjaju od jednog izbornog ciklusa do drugog, njihove spoljnopoliti\u010dke \u017eelje su stabilnije. Prema tome, rumuni ostaju odlu\u010dno privr\u017eeni alijansama i partnerstvima sa glavnim promoterima demokratskih vrednosti u Evropi i u svetu uop\u0161te. Tri \u010detvrtine Rumuna smatraju da bi trebalo da Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave ostanu glavni strate\u0161ki […]<\/p>\n","protected":false},"author":105,"featured_media":79307,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[30],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-506898","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti"],"acf":[],"yoast_head":"\n