\n
<\/p>\n
Rumunija je jedna od deset \u010dlanica EU koje se suo\u010davaju sa privrednim debalansom. To su zaklju\u010dci Evropske komisije koja je u sredu objavila izve\u0161taj o zemlji za Rumuniju za 2019, izve\u0161taj koji sadr\u017ei procene o postignutim progresima kada je re\u010d o privrednim i socijalnim prioritetima. U svojoj analizi komunitarna vlada nagla\u0161ava da je potrebno da se promovi\u0161u investicije, da se vodi odgovorna fiskalna politika i sprovedu dobro osmi\u0161ljenje reforme. Izazovi variraju od zemlje do zemljeiI zahtevaju adekvatne i odlu\u010dne mere. Kada je re\u010d o Rumuniji, u izve\u0161taju se isti\u010de da nije postignut nikakakv progres kada je u pitanju fiskalni okvir, utvr\u0111ivanje minimalne plate ili vladavina dr\u017eavnih kompanija. Evropska komisija tvrdi da je neophodno i dalje ulo\u017eiti napore u cilju postizanja dodirljivih rezultata. Evropska komisija upozorava u navedenom izve\u0161taju da je u Rumuniji kapacitet poreskog sistema za smanjenje siroma\u0161tva i ispravljanje socijalnih razlika ograni\u010den.,,Nejednakost kada je re\u010d o dohotcima je na najvi\u0161em nivou u EU, jedna tre\u0107ina Rumuna je u opasnosti od siroma\u0161tva\u2019\u2019\u2019 isti\u010de se u izve\u0161taju. U dokumentu se tako\u0111e isti\u010de da fiskalnu strukturu okaraterizuju niska primanja, sa velikom zavisno\u0161\u0107u od poreza na potro\u0161nju. S tim \u0161to je udeo poreza u bruto nacionalnom proizvodu bio od 24,9% u 2017, \u0161to predstavlja najni\u017eu vrednost od 1996, i drugi je najni\u017ei nivo u EU — daleko nji\u017ei od proseka EU koji dosti\u017ee 39,2%. Eksperti EU govore jasno i o merama propisanim Hitnom uredbom Vlade 114, koja predvi\u0111a niz poreskih mera koje kritikuju i opozicija, i poslovni krugovi. Krajem pro\u0161le godine bez konsultacija sa nadle\u017enim stranama i bez prethodne procene uticaja, Vlada je ovom uredbom odlu\u010dila oporezivanje bankarskih aktiva preko 2% referentne stope (ROBOR), u zavisnosti od koje se ra\u010duna kamata na kredite u lejima. Komunitarna vlada procenjuje da \u0107e ovaj porez znatno uticati na solventnost i profitabilnost banaka, te \u0107e dodatno pogor\u0161ati situaciju slabijih banaka. Istovremeno, procenjuje se da \u0107e taksa najverovatnije uticati na kredite i da \u0107e smanjiti fleksibilnost monetarne politike. U izve\u0161taju Evropske komisije, isti\u010de se da mere predvi\u0111ene Hitnom uredbom Vlade 114 znatno ugro\u017eavaju II stub privatnih penzija. Mere, ka\u017eu stru\u010dnjaci EU, imaju negativne efekte na buduc\u0301e penzije Rumuna na tr\u017ei\u0161tu kapitala i uti\u010du na buduc\u0301e investicije, povec\u0301at c\u0301e neizvesnost, \u010dinec\u0301i rumunsku privredu manje privla\u010dnom i za rumunske i za strane investitore<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Rumunija je jedna od deset \u010dlanica EU koje se suo\u010davaju sa privrednim debalansom. To su zaklju\u010dci Evropske komisije koja je u sredu objavila izve\u0161taj o zemlji za Rumuniju za 2019, izve\u0161taj koji sadr\u017ei procene o postignutim progresima kada je re\u010d o privrednim i socijalnim prioritetima. U svojoj analizi komunitarna vlada nagla\u0161ava da je […]<\/p>\n","protected":false},"author":46,"featured_media":80846,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[30],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-507249","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti"],"acf":[],"yoast_head":"\n