Jo\u0161 od osnivanja, na po\u010detku Hladnog rata, pre ta\u010dno sedam decenija, razlog postojanja NATO-a bio je, prema \u010duvenoj izreci, “ da zadr\u017ei Amerikance u Evropu a Ruse van nje.“ Istovremeno sa padom komunisti\u010dkih diktatura na istoku kontinenta, vrednosti slobodnog sveta pro\u0161irile su se izvan nekada\u0161nje Gvozdene zavese. A biv\u0161i sovjetski sateliti, jednom oslobo\u0111eni, izabrali su Severnoatlantski savez. Geopoliti\u010dki, isto\u010dni bok alijanse ostaje najvulnerabilniji, tako da su dr\u017eave u regionu prisiljene da koordiniraju svoje strategije beybednosti. U \u010detvrtak, u Ko\u0161icama, u Slova\u010dkoj, predsednici Rumunije, Bugarske, \u010ce\u0161ke, Estonije, Ma\u0111arske, Litvanije, Letonije, Poljske i Slova\u010dke usvojili su, na kraju samita u Formatu Bukure\u0161t 9, deklaraciju u kojoj se nagla\u0161ava va\u017enost naprednog prisustva NATO-a od Balti\u010dkog do Crnog mora. Pokrenut na inicijativu \u0161efova dr\u017eava Rumunije i Poljske, prvi samit format B9 odr\u017ean je u novembru 2015. godine u Bukure\u0161tu, a drugi u junu 2018. Godine, u Var\u0161avi. U Ko\u0161icama, u prisustvu generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga, devet predsednika ponovili su zabrinutost zbog sukoba u isto\u010dnom delu Ukrajine i nedavnih tenzija u Azovskom i Crnom moru. Nedavne vojne akcije pokazale su da Rusija i dalje preti stabilnosti ovog regiona – rekao je predsednik Rumunije Klaus Iohannis. On je naglasio da de\u0161avanja u ovom regionu pokazuju da savezni\u010dke dr\u017eave moraju u\u010diniti vi\u0161e za sna\u017enu kopnenu, vazdu\u0161nu i pomorsku odbranu. Predsednik Iohannis je kazao da bi trebalo pru\u017eati ve\u0107u podr\u0161ku isto\u010dnim partnerima NATO-a, kao \u0161to su Ukrajina ili Gruzija, da se povec\u0301a njihova sposobnost da se brane od bilo kakve pretnje, vojne, sajber ili propagandisti\u010dke. Pored toga, izjavio je \u0161ef rumunske dr\u017eave, potrebna je bliska saradnja u odnosima izme\u0111u NATO-a i Evropske unije. Prema re\u010dima dopisnika Radio Rumunije, predsednik Poljske, Andrzej Duda, tako\u0111e se zalagao za ja\u010danje savezni\u010dkog prisustva na isto\u010dnom boku. On je postupke Rusije okvalifikovao jasnijim povratakom imperijalnim ambicijama Rusije, na koje NATO mora adekvatno odgovoriti. Na terenu, ina\u010de, \u010dak i ovih dana, ameri\u010dke kopnene snage raspore\u0111ene u Evropi dolaze iz Poljske u vazdu\u0161nu bazu Mihail Kogalniceanu u jugoisto\u010dnom delu Rumunije kao deo obaveze Sjedinjenih Dr\u017eava da osiguraju bezbednost isto\u010dnog boka NATO-a, u okviru Atlantic Resolve Operation. 500 ameri\u010dkih vojnika opremljeno je helikopterskim tenkovima i borbenom opremom. Zajedno sa njihovim rumunskim kolegama, u\u010destvuju u multinacionalnim ve\u017ebama. Ameri\u010dke snage c\u0301e stacionirati u Rumuniji devet meseci, nakon \u010dega c\u0301e biti zamenjene drugim jedinicama, obezbediv\u0161i na ovaj na\u010din dosledno prisustvo zasnovano na stalnoj rotaciji u Evropi.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Jo\u0161 od osnivanja, na po\u010detku Hladnog rata, pre ta\u010dno sedam decenija, razlog postojanja NATO-a bio je, prema \u010duvenoj izreci, “ da zadr\u017ei Amerikance u Evropu a Ruse van nje.“ Istovremeno sa padom komunisti\u010dkih diktatura na istoku kontinenta, vrednosti slobodnog sveta pro\u0161irile su se izvan nekada\u0161nje Gvozdene zavese. A biv\u0161i sovjetski sateliti, jednom oslobo\u0111eni, izabrali su […]<\/p>\n","protected":false},"author":105,"featured_media":80888,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[30],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-507251","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti"],"acf":[],"yoast_head":"\n