Papa Franja je u utorak izdao dekret o beatifikaciji sedam rumunskih gr\u010dkokatoli\u010dkih episkopa koji su \u017ertvovali \u017eivote za odbranu vere. Prema zvani\u010dnom web sajtu Svete stolice u procesu beatifikacije obuhva\u0107eni su Valeriju Trajan Frenciu, Vasile Aftenije, Joan Su\u010du, Tit Liviu Kinezu, Joan Balan, Aleksandru Rusu i Juliu Hosu. Svi su preminuli u komunisti\u010dkim zatvorima ili na slobodi pod strogom kontrolom politi\u010dke policije od 1950. do 1970. godine jer nisu \u017eeleli da se odreknu gr\u010dkokatoli\u010dke vere. Rumunija u svojoj istoriji nije upoznala religiozne ratove, ni inkviziciju ili spaljivanja na loma\u010di. U kraljevskom Ustavu iz 1923. godine Pravoslavna i Gr\u010dkokatoli\u010dka crkva, koje su dale ogroman doprinos Ujedinjenju zemlje 1918. godine, progla\u0161ene su za nacionalne crkve. Stavljanje Gr\u010dkokatoli\u010dke crkve van zakona odmah posle Drugog svetskog rata rumunski komunisti su izvr\u0161ili po modelu sovjetskog okupatora koji nije mogao da toleri\u0161e duhovni autoritet Vatikana iza Gvozdene zavese. Grkokatolicizam je u Rumuniji, kao i u zapadnoj Ukrajini bio zabranjen, a imovina nacionalizovana ili predata Pravoslavnoj crkvi .,,Moja borba je zavr\u0161ena, va\u0161a se nastavlja\u2019\u2019-izjavio je na posmrtnoj postelji episkop Juliu Hosu. Gr\u010dkokatoli\u010dkoj crkvi vra\u0107en je deo nekada\u0161nje imovine posle antikomunisticke revolucije1989. godine kada je postala legalna. Prema poslenjem popisu stanovni\u0161tva 85% rumnunskih dr\u017eavljanana je pravoslavne vere, 4,6% rimokatoli\u010dke i samo 1% gr\u010dkokatoli\u010dke. Prema izjavi gr\u010dkokatoli\u010dkog episkopa Klu\u017ea, Florentina Krihalmeanua Papa Franja \u0107e verovatno odr\u017eati sve\u010danu slu\u017ebu beatifikacije sedam rumunskih sve\u0161tenika u rumunskom gradu Bla\u017e, na \u010duvenoj Poljani slobode, simboli\u010dno mesto za identitet Rumuna u Transilvaniji. Sve\u010danost bi bila vrhunac posete Svetog oca Rumuniji od 31. maja do 2 juna. Pod geslom. ,,Kora\u010damo zajedno\u2019\u2019 rimokatoli\u010dki poglavar poseti\u0107e glavni grad Rumunije,najve\u0107i isto\u010dni grad Rumunije Ja\u0161i, zatim Bla\u017e, duhovnu prestoicu rumunskih grkokatolika kao i franjeva\u010dki samostan u \u0160imleul \u010cuk, zoni sa ve\u010dinskim madjarskim \u017eivljem. Portparol Pravoslavne patrijar\u0161ije Vasile Banesku izjazio je posebno zadovoljstvo potvrdjenom posetom i dodao da izmedju dve crkve postoje veoma dobri odnosi. 1999. godine Rumunija je postala prva zemlja sa ve\u010dinskim pravoslavnim vernicima koju je posetio jedan rimokatoli\u010dki poglavar. Na poziv demo-hri\u0161\u010danskog predsednika Emila Konstantineskua i Pravoslavnog patrijarha Teoktista, Jovanu Pavlu II je priredjen veli\u010danstveni do\u010dek u Bukure\u0161tu. Bez obzira na veroispovest, Rumuni su smantrali da je Jovan Pavle II ,,najvoljeniji Papa u istoriji\u2019\u2019, \u010dovek koji je dao ogroman doprinos padu komunisti\u010dkih diktatura.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Papa Franja je u utorak izdao dekret o beatifikaciji sedam rumunskih gr\u010dkokatoli\u010dkih episkopa koji su \u017ertvovali \u017eivote za odbranu vere. Prema zvani\u010dnom web sajtu Svete stolice u procesu beatifikacije obuhva\u0107eni su Valeriju Trajan Frenciu, Vasile Aftenije, Joan Su\u010du, Tit Liviu Kinezu, Joan Balan, Aleksandru Rusu i Juliu Hosu. Svi su preminuli u komunisti\u010dkim zatvorima ili […]<\/p>\n","protected":false},"author":105,"featured_media":81135,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[30],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-507328","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti"],"acf":[],"yoast_head":"\n