Zato\u010denici sovjetskog logora, Rumuni su imali priliku da potvrde njihovu zapadnoevropsku vokaciju u prvim godinama 2000, na kraju postkomunisti\u010dke tranzicije. Rumunija je postala \u010dlanica Evropske unije u martu 2004. godine, tri godine nakon \u010dlanstva u Severoatlansku alijansu. Posle najve\u0107eg pro\u0161irenja Severoatlanske alijanse broj zemalja \u010dlanica je pove\u0107an sa 19 na 26. Na novembarskom Samitu 2002. godine u Pragu poziv da se pridru\u017ee najuspe\u0161nijoj vojno-politi\u010dkoj alijansi u istoriji primile su Bugarska, Estonija, Litvanija, Letonija, Rumunija, Slova\u010dka i Slovenija. Bukure\u0161t je po\u010deo pripreme u oktobru 1990. godine kada je uspostavio diplomatske odnose sa NATO paktom i nastavio zatim zahtevom za priklju\u010denje tri godine kasnije. Do tada podeljena rumunska politi\u010dka klasa na unutra\u0161njem planu i javno mnjenje delovali su u potpunom konsenzusu. Sve va\u017ene politi\u010dke snage na vlasti ili iz opozicije opredelile su se bez rezerve za evropsku i evroatlansku integraciju, jedinu garanciju prosperiteta i bezbednosti zemlje. \u0160ef rumunske dr\u017eave u vreme ulaska u Alijansu bio je biv\u0161i komunisti\u010dki ministar Jon Ilijesku \u0161kolovan u Moskvi i \u010desto optu\u017een za rusofiliju. Rumunija je 1994. godine postala prva dr\u017eava koja je donela odluku o u\u010de\u0161\u0107u u Mirovnom programu koji je odigrao va\u017enu ulogu u pripremama za pristupanje Alijansi. Medjutim usledio je hladni tu\u0161 na samitu u Madridu 1999. godine, kada su iz biv\u0161eg komunisti\u010dkog istoka pozive na priklju\u010denje dobile samo \u010ce\u0161ka, Poljska i Madjarska. Vojni i politi\u010dki analiti\u010dari ocenili su da je Rumunija zamalo propustila \u0161ansu, ali da \u0107e u narednom talasu biti na \u010delu liste. Geostrate\u0161ki polo\u017eaj, vojni potencijal i nedvosmisleno zapadnoevropsko operdeljenje javnog mnjenja bili su naja\u0107i aduti. Pripadnost Severoatlanskoj alijansi oja\u010dana je i privilegovanim strate\u0161kim partnerstvom Bukure\u0161ta i Va\u0161ingtona. Rumunija na svojoj teritoriji ima ameri\u010dke vojne baze i komponente antiraketnog stita i, zajedno sa ameri\u010dkim kolegama, njeni vojnici u\u010destvuju u manevrima i medjunarodnim misijama. Aktuelni ministar odbrane Gabrijel Le\u0161 je naglasio da je Rumunija vojno spremnija nego pre 15 godina. Skoro 1000 rumunskih vojnika u\u010destvuje u spoljnim misijama, a ranije na\u0161a zemlja je imala skoro 2000. Ministar je podsetio da je na ratnim popri\u0161tima poginulo 29 rumunskih vojnika i 180 je ranjeno i dodao da u slu\u010daju jednog realnog rata, vojska ima dovoljne zalihe oru\u017eija i municije da odoli neprijatelju do intervencije partnera iz Severoatlanske alijanse.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Zato\u010denici sovjetskog logora, Rumuni su imali priliku da potvrde njihovu zapadnoevropsku vokaciju u prvim godinama 2000, na kraju postkomunisti\u010dke tranzicije. Rumunija je postala \u010dlanica Evropske unije u martu 2004. godine, tri godine nakon \u010dlanstva u Severoatlansku alijansu. Posle najve\u0107eg pro\u0161irenja Severoatlanske alijanse broj zemalja \u010dlanica je pove\u0107an sa 19 na 26. Na novembarskom Samitu 2002. […]<\/p>\n","protected":false},"author":105,"featured_media":507346,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[30],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-507345","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti"],"acf":[],"yoast_head":"\n