Predsednik Rumunije Klaus Johanis je potpisao dekrete o odlikovanju Memorijala \u017ertava komunizma i otpora u Sigetu, odnosno Asocijacije Memorijala decembarske revolucije iz Temi\u0161vara. Odluka je doneta povodom obele\u017eavanja tridesetogodi\u0161njice Rumunske revolucije i u znak posebnog priznanja za istra\u017eivanje totalitarnog re\u017eima i promovisanje nacionalnih i evropskih vrednosti. Siget i Temi\u0161var mogu se smatrati glavnim punktovima komunisti\u010dkih zlo\u010dina. Osnovan na inicijativu dizidentske pesnikinje Ane Blandijane i pod okriljem Saveta Evrope, Memorijal je uredjen u biv\u0161em zatvoru u kome su komunisti dr\u017eali i ubili vi\u0161e desetina demokratskih politi\u010dara, generala i sve\u0161tenika visokog ranga. Temi\u0161varska asocijacija okuplja mnoge u\u010desnike koji su nosili baklju decembarske revolucije 1989. godine koja je kasnije dostigla vrhunac u Bukure\u0161tu bekstvom diktatora Nikolaja \u010cause\u0161kua. \u0160ef dr\u017eave je saop\u0161tio da \u0107e 20. maja, godinu 2019. proglasiti za Godinu zahvalnosti. Podse\u0107amo da su 20. maja 1990. godine odr\u017eani prvi slobodni izbori u postkomunisti\u010dkoj Rumuniji: ,,Ove godine \u017eelim da izrazimo zahvalnost ljudima koji su u decembru 1989. godine omogu\u0107ili ovu radikalnu promenu. Mnogi su me bitali za\u0161to u maju?. Odgovor je jednostavan: ja \u017eelim da proglasim 2019. godinu za Godinu zahvalnosti jer se u decembru zavr\u0161ava velikim sve\u010danostima u \u010dast revolucij, a sve\u010danosti po\u010dinju kada je su odr\u017eani demokratski izbori u Rumuniji. Prvi slobodni izbori odr\u017eani su ako se se\u0107ate 20.maja 1990. godine.\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Mnogi politi\u010dari, predstavnici gradjanskih organizacija i medija pozdravili su saop\u0161tenje predsednika. Ali ni ostre reakcije nisu izostale. Predsednik je optu\u017een da ovu temu koristi u izborne svrhe jer, kako je poznato, on \u0107e u\u010destvovace na predsedni\u010dkim izborima. Potencijalni protivkandidat predsednika dr\u017eave Kalin Popesku Tari\u010danu, predsednik Senata, ocenio je da predsednik koristi pad komunizma, emocionalne elemente i ljudske \u017ertve u ,, izborne svrhe\u2019\u2019. I sin najpoznatije dizidentkinje komunisti\u010dkog re\u017eima Dojne Kornea, Leontin Juhas, koji je proveo odredjeno vreme u komunisti\u010dkim zatvorima, saop\u0161tio je da ne\u0107e u\u010destvovati na sve\u010danostima pod pokroviteljstvom predsednika dr\u017eave.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Pojedini komentatori ne kriju zabrinutost zbog da bi izbori mogli da zasene ovu tragicnu temu. Komunisti\u010dka diktatura, koja je preuzela vlast u Rumuniji uz pomo\u0107 ruskih okupacionih snaga, otvorila je bezbrojne logore i zatvore u kojima je tokom pola veka zatvoreno najmanje 600 000 osoba. Biv\u0161i \u0161ef dr\u017eave Trajan Basesku je 2006. godine i zvani\u010dno osudio kriminalni i nelegitimni komunisti\u010dki re\u017eim.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Predsednik Rumunije Klaus Johanis je potpisao dekrete o odlikovanju Memorijala \u017ertava komunizma i otpora u Sigetu, odnosno Asocijacije Memorijala decembarske revolucije iz Temi\u0161vara. Odluka je doneta povodom obele\u017eavanja tridesetogodi\u0161njice Rumunske revolucije i u znak posebnog priznanja za istra\u017eivanje totalitarnog re\u017eima i promovisanje nacionalnih i evropskih vrednosti. Siget i Temi\u0161var mogu se smatrati glavnim punktovima komunisti\u010dkih […]<\/p>\n","protected":false},"author":105,"featured_media":80334,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[30],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-507519","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti"],"acf":[],"yoast_head":"\n