Izve\u0161taj koji je u sredu u Parizu objavila Organizacija za Ekonomsku Saradnju i Razvoj pokazuje da je 2018. godine broj migranata porastao na globalnom nivou za dva procenta u odnosu na prethodnu godinu. Razlozi migracije su razli\u010diti, ali je cilj isti — razvijene zemlje sveta, gde su odlu\u010dili da se nasele 5,3 miliona ljudi koji su napustili svoje mati\u010dne zemlje.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave su i pro\u0161le godine bile prva destinacija za migrante, a zatim sledi Nema\u010dka, dok je najvi\u0161e stanovnika definitivno napustilo Kinu, Rumuniju, Indiju, Poljsku, Vijetnam, Meksiko i Siriju.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Najve\u0107i broj migranata je odlu\u010dilo da se preseli u drugu zemlju zbog radnih mesta ili da se pridru\u017ee porodici koja je ve\u0107 u inostranstvu, dok je migracija iz humanitarnih ili politi\u010dkih razloga osetljivo opala, za preko 35% u odnosu na 2017. godinu – samo milion zahteva za azil je podne\u0161eno u zemljama \u010dlanicama Evropske Organizacije za Ekonomsku Saradnju i Razvoj (OECD), uglavnom od strane Avganistanaca, Sirijaca, Ira\u010dana i Venecuelanaca.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Druga kategorija migranata su oni koji se privremeno iseljavaju, u trajanju od nekoliko nedelja do nekoliko godina, u interesu posla, takozvani upu\u0107eni radnik\u201c, kojih je 2017. godine bilo skoro 5 miliona, kad se radila poslednja aktualizacija. Zaposleni se najvi\u0161e kre\u0107u u evropskim zemljama, a Poljska je na prvom mestu kao destinacija kad je re\u010d o radnicima koji privremeno migriraju zbog posla. U ovu zemlju najvi\u0161e dolaze Ukrajinci, za koje je poljska dr\u017eava specijalno izmenila zakonodavstvo, kao i stanovnici Belorusije. Jo\u0161 jednu kategoriju privremenih migranata predstavljaju strani studenti u razvijenim dr\u017eavama sveta, a njihov broj je pro\u0161le godine porastao za 7%, na 3, 5 miliona, a prvo odredi\u0161te su Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Centralizovani podaci pokazuju da je iz Rumunije u 2018. godini emigriralo skoro 500.000 ljudi. Najvi\u0161e Rumuna je oti\u0161lo u Nema\u010dku — 54%, u Veliku Britaniju — 12% i u Italiju — 10%. Kada je re\u010d o migraciji u Rumuniju, najvi\u0161e ljudi je do\u0161lo iz Republike Moldavije, Kine i Francuske.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Istog dana kad je Evropska Organizacija za Ekonomsku Saradnju i Razvoj obvjavila svoj izve\u0161taj, tema migracije je bila raspravljana i u Rimu, gde su se, nakon godinu dana hladnih odnosa koji je kulminirao u februaru, opozivom francuskog ambasadora iz Italije, sastali francuski predsednik Emanuel Makron i italijanski premijer \u0110uzepe Konte. Dva dr\u017eavnika su se saglasila da sve dr\u017eave \u010dlanice Evropske Unije treba da preuzmu migrante koji sti\u017eu u Italiju. Da bi se ovo postiglo, rekao je francuski lider, potreban je automatski evropski mehanizam prijema, koji \u0107e migrantima omogu\u0107iti da budu preuzeti pre nego \u0161to stignu na Maltu i u Italiju.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Izve\u0161taj koji je u sredu u Parizu objavila Organizacija za Ekonomsku Saradnju i Razvoj pokazuje da je 2018. godine broj migranata porastao na globalnom nivou za dva procenta u odnosu na prethodnu godinu. Razlozi migracije su razli\u010diti, ali je cilj isti — razvijene zemlje sveta, gde su odlu\u010dili da se nasele 5,3 miliona ljudi koji […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":82948,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[30],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-508052","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti"],"acf":[],"yoast_head":"\n