Osamdeset godina nakon izbijanja Drugog svetskog rata, Evropska Unija rezolucijom osu\u0111uje pakt Ribentrop-Molotov, potpisan 23. avgusta 1939. godine od strane staljinisti\u010dkog Sovjetskog Saveza i nacisti\u010dke Nema\u010dke — sporazum o nenapadanju, koji je uz svoje tajne protokole, prakti\u010dno podelio Evropu i teritorije nezavisnih dr\u017eava izme\u0111u ova dva totalitarna re\u017eima.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Za posledicu Pakta Ribentrop-Molotov i Nema\u010dko-Sovjetskog sporazuma o prijateljstvu i nema\u010dko-sovjetske granice od 28. septembra 1939. godine, rezolucija Evropskog Parlamenta spominje da je Poljska Republika prvo bila napadnuta od strane Hitlera, a dve nedelje kasnije i od strane Staljina, koji je odstranio suverenitet ove dr\u017eave, \u0161to je predstavljalo nevi\u0111enu tragediju za poljski narod — komunisti\u010dka Sovjetska Unija je po\u010dela agresivni rat protiv Finske 30. novembra 1939. godine, a u junu 1940. godine je okupirila i aneksirala delove Rumunije — teritorije koje nikada nisu vra\u0107ene — te je aneksirala i nezavisne dr\u017eave Litvaniju, Letoniju i Estoniju\u201c.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Nakon poraza nacisti\u010dkog re\u017eima i svr\u0161etka Drugog svetskog rata, ka\u017ee se jo\u0161 u rezoluciji, odre\u0111ene evropske dr\u017eave su uspele da se ponovo izgrade i da se uklju\u010de u proces izmirenja. Druge eropske zemlje su ostale, me\u0111utim, pod diktaturom, pojedine dr\u017eave su bile decenijama pod direktnom sovjetskom okupacijom i uticajem, suo\u010davaju\u0107i se sa nedostatkom slobode, suvereniteta, dostojanstva, ljudiskih prava i dru\u0161tveno-ekonomskog razvoja.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U Bukure\u0161tu, predsednik Klaus Johanis je pozdravio rezoluciju, oceniv\u0161i je korakom napred ka sankcionisanju totalitarnih re\u017eima, koji su odgovorni za uni\u0161tenje impresivnog broja ljudskih \u017eivota i za ozbiljna kr\u0161enja osnovnih prava i sloboda. Obrazovanje mladih generacija u duhu po\u0161tovanja demokratskih principa i ljudskog dostojanstva, njihovo uklju\u010divanje u obrazovne programe o istoriji totalitarnih re\u017eima predstavlja hitnu potrebu dru\u0161tva danas\u201c, rekao je \u0161ef rumunske dr\u017eave.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U izjavi Predsedni\u010dke Administracije iz Bukure\u0161ta se jo\u0161 ka\u017ee da su prioritetni ciljevi Rumunije odavanje po\u010dasti \u017ertvama totalitarnih re\u017eima, odbrana demokratije i pravne dr\u017eave, po\u0161tovanje ljudskih prava, promovisanje evropskih vrednosti i principa, pravilno preuzimanje odgovornosti traumati\u010dne pro\u0161losti, kao i stalna akcija u borbi protiv ekstremizma, revizionizma, oduzimanja sloboda i svih drugih manifestacija koje za cilj imaju slabljenje demokratije i napad na socijalni mir. U skladu sa odredbama sovjetsko-nema\u010dkog pakta, Rumunija je 1940. godine izgubila, nakon ultimatuma, Basarabiju i sever Bukovine, teritorije koje danas pripadaju biv\u0161im sovjetskim republikama, Moldaviji i Ukrajini.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Osamdeset godina nakon izbijanja Drugog svetskog rata, Evropska Unija rezolucijom osu\u0111uje pakt Ribentrop-Molotov, potpisan 23. avgusta 1939. godine od strane staljinisti\u010dkog Sovjetskog Saveza i nacisti\u010dke Nema\u010dke — sporazum o nenapadanju, koji je uz svoje tajne protokole, prakti\u010dno podelio Evropu i teritorije nezavisnih dr\u017eava izme\u0111u ova dva totalitarna re\u017eima. Za posledicu Pakta Ribentrop-Molotov i […]<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":82976,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[30],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-508053","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti"],"acf":[],"yoast_head":"\n