Najvec\u0301e izdanje me\u0111unarodnog festivala \u0110eor\u0111e Enesku- 24. Po redu – zavr\u0161eno je u nedelju nakon 23 maratona klasi\u010dne muzike. Vi\u0161e od 2500 muzi\u010dara iz 50 zemalja najvi\u0161eg ranga 1000 umetnika iz najpresti\u017enijih muzi\u010dkih institucija u Rumuniji popelo se na pozornice festivala. U Bukure\u0161tu je odr\u017eano 84 koncerata i javnosti je predstavljeno 313 dela 149 kompozitora, a koja pokrivaju istoriju muzike od doba baroka do danas. Na festivalu je predstavljeno 35 dela Georga Enescua, \u0161to je doprinelo \u0161irenju vidljivosti dela velikog rumunskog kompozitora i violiniste. Ali doma\u0107in konecrata nije bio samo Bukure\u0161t. 30, koncerata odr\u017eano je u 10 drugih gradova u Rumuniji (Sibiu, Klu\u017e, Trgovi\u0161te, Piatra Neamc, Bakau, Ja\u0161i, Trgu Mure\u0161, Brlad, Temi\u0161var i Satu Mare), ali i u 6 gradova u svetu (Firenca, Berlin, Lije\u017e, Toronto, Monreal i Ki\u0161injev). Preko 300 prate\u0107ih doga\u0111aja Festivala odvijalo se u nekonvencionalnim prostorima, u muzejima, tr\u017enim centrima, parkovima ili kancelarijskim prosotijama. Poslednji dan ovogodi\u0161njeg izdanja Me\u0111unarodnog festivala \u0110eor\u0111e Enesku zavr\u0161en je koncertom Kraljevskog k orkestra Koncertgebouv iz Amsterdama, koji je naveden kao jedan od najboljih na svetu, za mikspultom je bio Tugan Sokhiev iz Osetije. Bilo je nekoliko velikih orkestara i umetnika iz celog sveta koji su u\u010destvovali na ovom festivalu klasi\u010dne muzike \u010dije je prvo izdanje odr\u017eano 1958. godine, u znak sec\u0301anja na \u0110eor\u0111ea Eneskua! Pod geslom Svet u harmoniji\u201c i sa Vladimirom Jurovskim u ulozi umetni\u010dkog direktora, na ovogodi\u0161njem Festivalu nastupilo je devet najpoznatijih svetskih orkestara, kao i Marion Kotijard, Kiril Petrenko ili Mitsuko U\u010dida. Podsetimo se ovde Londonskog simfonijskog orkestra, Nacionalnog orkestra Francuske, Filharmonijskog orkestara Monte-Karla i Osla ili simfonijskih orkestara iz Rumunije, Poljske, Berlina I Be\u010da. Koncerti i resitali grupisani su u \u0161est glavnih sekcija: Veliki svetski orkestri\u201c, Ponoc\u0301ni koncerti\u201c, Resitali i kamerni koncerti\u201c, Muzika 21. veka\u201c, Mocartova nedelja u rezidenciji\u201c i Me\u0111unarodni forum kompozitora“. Nisam ja taj koji bi presudio. Ako se publici svidelo, ako se umetnicima svidelo, to zna\u010di da je bilo dobro. Sa na\u0161e ta\u010dke gledi\u0161ta bilo je veoma dobro \u201c- izjavio je u nedelju uve\u010de Mihai Konstantinesku, menad\u017eer ARTEKSIM-a, institucije koja organizuje me\u0111unarodni festival \u0110eor\u0111e Enesku. Radio Rumunija je bio koproducent.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Najvec\u0301e izdanje me\u0111unarodnog festivala \u0110eor\u0111e Enesku- 24. Po redu – zavr\u0161eno je u nedelju nakon 23 maratona klasi\u010dne muzike. Vi\u0161e od 2500 muzi\u010dara iz 50 zemalja najvi\u0161eg ranga 1000 umetnika iz najpresti\u017enijih muzi\u010dkih institucija u Rumuniji popelo se na pozornice festivala. U Bukure\u0161tu je odr\u017eano 84 koncerata i javnosti je predstavljeno 313 dela 149 kompozitora, […]<\/p>\n","protected":false},"author":109,"featured_media":83004,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[30],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-508056","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti"],"acf":[],"yoast_head":"\n