Predsedni\u010dki izbori privla\u010de kao magnet svakojake ljude, od protagonista politi\u010dke scene pa sve do ekstrenti\u010dnih ili skoro nepoznatih koji ulaze u trku za nezaslu\u017eenu popularnost. Ni ovogodi\u0161nji predsedni\u010dki izbori nisu izuzetak. Pojedine kandidature stavljaju pod znak pitanja i legalnost. Centralna izborna komisija odbila je pojedine kandidature i obratila se sudskim organima pod osnovanom sumnjom za la\u017ene potpise. Poznate su i priznate kandidature koje imaju san\u0161e u predsedni\u010dkoj trci. Najve\u0107e \u0161anse u trci za predsedni\u010dku du\u010dnost ima sada\u0161nji \u0161ef dr\u017eave Klaus Johanis, koji u\u017eiva podr\u0161ku opozicione Nacionalne liberalne partije (PNL). <\/p>\n
<\/p>\n
Klaus Johanis u\u017eiva poverenje Va\u0161ingtona, gde je boravio dva puta tokom prvog mandata, kao i Brisela, jer je u svojstvu predsednika dr\u017eave bio jedina prepreka za napade Socijaldemokratske partije (PSD) na pravosudje u poslednje 3 godine. Klaus Johanis, koji je kandidat jedne jake partije sa solidnim organizacijama u celoj zemlji, va\u017ei za glavnog favoritu. Glavni protivkandidat predsednika dr\u017eave je liderka i premijerka Socijaldemokratske partije Viorika Dan\u010dila. Ovi kandidati su prakti\u010dno zauzeli politi\u010dku scenu nakon spora koji je nastao izmedju Pradesedni\u0161tva i Vlade posle odluke Alijanse liberala i demokrata (ALDE) da napusti vladaju\u0107u koaliciju. Viorika Dan\u010dila je nasledila rukovodstvo stranke od svog mentora i biv\u0161eg lidera Liviua Dragnju koji izdr\u017eava zatvorsku kaznu za korupciju. Medjutim komentatori smatraju da ne treba podceniti kapacitet oporavka ove stranke koja zauzima prvo mesto po brou gradona\u010delnika. <\/p>\n
<\/p>\n
Pretenzije da udje u drugi krug predsedni\u010dkih izbora umesto Viorike Dan\u010dila ima predstavnik Alijanse USR-Plus Dan Barna koji kritikuje sada\u0161njeg predsednika za pasivnost ili odsustvo reakcije kada je situacija to nalagala. Barna ka\u017ee da Johanis i Dan\u010dila pripadaju staroj politi\u010dkoj klasi. Johanisa kritikuje i konzervativna desnica koja je za kandidata izabrala profesora, esejistu i diplomatu Teodora Paleologua. Mir\u010da Dijakonu smatra da je posebna vrsta kandidata, ka\u017ee da je nezavisan iako iza sebe ima dve dizidentske stranke Pro Rumuniju, socijaldemokratskog opredeljenja i Alijansu liberala i demokrata (ALDE), liberalne orijentacije. I Demokratski savez Madjara u Rumuniji ima sopstvenog kandidata, lidera stranke Kelemena Hunora. Glasovi madjarske manjine imaju veliku te\u017einu u drugom krugu. Recimo na kraju da \u0107e se prvi krug predsedni\u010dkih izbora odr\u017eati 10. novembra, a drugi odlu\u010duju\u0107i 24. novembra.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Predsedni\u010dki izbori privla\u010de kao magnet svakojake ljude, od protagonista politi\u010dke scene pa sve do ekstrenti\u010dnih ili skoro nepoznatih koji ulaze u trku za nezaslu\u017eenu popularnost. Ni ovogodi\u0161nji predsedni\u010dki izbori nisu izuzetak. Pojedine kandidature stavljaju pod znak pitanja i legalnost. Centralna izborna komisija odbila je pojedine kandidature i obratila se sudskim organima pod osnovanom sumnjom za […]<\/p>\n","protected":false},"author":110,"featured_media":82739,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[30],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-508059","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti"],"acf":[],"yoast_head":"\n