\n
<\/p>\n
Deceniju nakon prvog svetskog rata, kada su pod autoritet Bukure\u0161ta u\u0161le sve provincije u kojima \u017eivi ve\u0107insko rumunsko stanovni\u0161tvo, a koje su do tad bile pod vladavinom multinacionalnih susednih imperija, Rumunija je nudila najefikasniji instrument za komunikaciju u epohi: radio, jedini koji je mogao da stigne do svakog dela ujedinjene zemlje. Udru\u017eenje Radiotelefonske difuzije Rumunije\u201c se po prvi put javlja 1. novembra 1928. godine, a uzastopnim promenama, postalo je dana\u0161nje Udru\u017eenje Radopdofuzije Rumunije. Nacionalni Radio je 8 oktobra 1939. godine osnovao i prvi regionalni kanal, u Ki\u0161injevu, najve\u0107em gradu Basarabije, isto\u010dno-pograni\u010dnoj provinciji koja je stalno bila pod pretnjom ekspanzionisti\u010dkog apetita Staljinovog Sovjetskog Saveza.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Doktor istorije Silvia Grosu isti\u010de da je otvaranje ove stanice u Ki\u0161injevu na\u010dinjeno iz strate\u0161kih razloga, kako bi se suprotstavili komunisti\u010dkoj propagandi iz stanice Tiraspol, koja se nalazila na drugoj obali reke Dnjestar: Oprema Udru\u017eenja Radiodifuzije Rumunije plus ove nove naru\u010dene instalacije u\u010dinile su da radio stanica Basrabija ima odli\u010dnu snagu emitovanja, koja je prevazilazila dva puta snagu stanice Radio Bukure\u0161t i Radija Tiraspol, a ovde se nalazila i strate\u0161ka i najosetljivija ta\u010dka<\/em>.\u201c<\/p>\n
Radio Basarabija je funkcionisao samo 300 dana. Juna 1940. godine Rusi su aneksovali, nakon ultimatuma, i Basarabiju i sever Bukovine, a radio stanicu je preuzela sovjetska vlada. Godinu dana kasnije, Crvena Armija, prilikom povla\u010denja, digla je u vazduh zgradu u kojoj se nalazio radio i time ubila i zaposlene.<\/p>\n
Radio Ki\u0161injev, deo Udru\u017eenja Radiodifuzije Rumunije, ponovo je po\u010deo da proslavlja Nacionalni Dan Rumunije 1. decembra 2011. godine, dve decenije nakon \u0161to je Republika Moldavija, stvorena na delu zapadnih anekisiranih teritorija, proglasila nezavisnost od Moskve. Ambasador Rumunije u Ki\u0161injevu, Danijel Jonica: Pokazali ste da sve \u0161to je rumunsko ne nestaje i, da ne bi nestalo sve \u0161to je rumunsko u Basarabiji, potreban je ispravan glas, potreban je sna\u017ean glas, potreban je profesionalizam i podr\u0161ka. Mi ra\u010dunamo na vas, i Rumunska Televizija putem svoje filijale TVR Moldavija i Radio Rumunija, putem filijale Radio Rumunija Ki\u0161injev da doprinesete onome \u0161to \u017eelimo, odnosno stvaranje zajedni\u010dkog prostora komunikacije izme\u0111u Rumunije i Republike Moldavije<\/em>\u201c.<\/p>\n
Anliti\u010dari medija ka\u017ezu da, \u010dak iako nije javno izre\u010den, polo\u017eaj Radija Ki\u0161injev ostaje strate\u0161ki. U ovoj susednoj dr\u017eavi, tri miliona gra\u0111ana, odnosno apsolutna ve\u0107ina stanovni\u0161tva, govore rumunski, a oko milion njih imaju i rumunsko dr\u017eavljanstvo. Svi oni imaju pravo na ta\u010dne informacije, s obzirom da ruska propaganda je veoma prisutna u informacionom prostoru republike, a levica iz Ki\u0161injeva, bilo da je socijalisti\u010dka ili populisti\u010dka, \u010desto iznosi rumuno-fobi\u010dne refrene iz sovjetske ep<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Deceniju nakon prvog svetskog rata, kada su pod autoritet Bukure\u0161ta u\u0161le sve provincije u kojima \u017eivi ve\u0107insko rumunsko stanovni\u0161tvo, a koje su do tad bile pod vladavinom multinacionalnih susednih imperija, Rumunija je nudila najefikasniji instrument za komunikaciju u epohi: radio, jedini koji je mogao da stigne do svakog dela ujedinjene zemlje. Udru\u017eenje Radiotelefonske […]<\/p>\n","protected":false},"author":105,"featured_media":83238,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[30],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-508092","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n