Svake godine 9. novembra u Rumuniji se odr\u017eava spomen na \u017ertve Holokausta. Datum je izabran istog dana kada je 1941. godine po\u010dela deportacija Jevreja iz Rumunije. Posle ove mra\u010dna epizoda nacionalne istorije u julu iste godine usledio je pogrom legionara u Bukure\u0161tu i Ja\u0161iju. Posle 80 godina, predsednik Rumunije Klaus Johanis je dao zeleno svetlo osmnivanju prvog Nacionalnog muzeja istorije Jevreja i Holokausta u Rumuniji. Zgrada Muzeja ima 8000 kvadratnih metara i 8 spratova i nalazi se u samom centru Bukure\u0161ta. Ova ustanova finansira se sredstvima iz bud\u017eeta posredstvom Nacionalnog instituta za studiranje Holokausta ,,Eli Vizel, kao i spostvenim, donatorskim i sponzorskim sredstvima. Predsednik dr\u017eave je izjavio da ovaj muzej treba da bude simbol solidarnosti protiv netrpeljivosti, antisemitizma i diskriminacije. On je podvukao da je jevrejska ba\u0161tina reprezentativna za nacionalnu kulturu i zbog toga ovaj muzej ima zadatak da ga vrednuje. Projekat muzeja je po oceni predsednika Rumunije projekat koji ujedinjuje a ne razdvaja:,,Realizacijom ovog muzeja Rumunija brani svim silama istoriju, nasledje i kulturu ljudi koji su dali veliki doprinos na\u0161oj naciji. Mislim da se svi sla\u017eete da ovaj muzej treba da postane institucija budu\u0107nosti, saveznik vaspitanja u borbi protiv ignoracije, tvrdjava solidarnosti i gradjanskog patriotizma pred antisemitizmom i diskriminacijom.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Premijerka Rumunije Viorika Dan\u010dila je naglasila da je podr\u017eala inicijativu osnivanja Nacionalnog muzeja istorije Jevreja i Holokausta. Predsednica Vlade smatra da nijedan napor nije suvi\u0161an u borbi za suzbijanje predrasuda koje podsti\u010du antisemitizam, rasizam, netrpeljivost, ksenofobiju i sve vrste diskriminacija. Medjunarodna komisija predvodjena Elijem Vizelom, dobitnikom Nobelove nmagrade za mir, izjavio je 2004. godine da je 240 000 do 380 hiljada rumunskij i ukrajinskih jevreja ubijeno u Rumuniji I zonama pod kontrolom ove zemlje saveznice nacisti\u0161ke Nemacke u drugom svetskom ratu. Rumunija je promenila tabore 1944. godine kada je Crvena armija u\u0161la na Balkan. Komunisti\u010dki re\u017eim koji je preuzeo vlast nije skoro ni\u0161ta preduzeo da se rasvetle okolnosti pod kojima je nastao Holokaust. Rumunija je po\u010dela tek nedavno da se pomiri sa sopstvenom ulogom u progonu Jevreja i 2003. godine prvi put priznala da je ucstvovala u pogromu. Glavni cilj muzeja je promovisanje istorije, kulture i tradicije rumunskih Jevreja i njihovog doprinosa modernizaciji rumunskog dru\u0161tva.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Svake godine 9. novembra u Rumuniji se odr\u017eava spomen na \u017ertve Holokausta. Datum je izabran istog dana kada je 1941. godine po\u010dela deportacija Jevreja iz Rumunije. Posle ove mra\u010dna epizoda nacionalne istorije u julu iste godine usledio je pogrom legionara u Bukure\u0161tu i Ja\u0161iju. Posle 80 godina, predsednik Rumunije Klaus Johanis je dao zeleno svetlo […]<\/p>\n","protected":false},"author":106,"featured_media":508094,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[30],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-508093","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti"],"acf":[],"yoast_head":"\n