25. oktobra 1944. godine, tokom Drugog svetskog rata, preuzimanjem kontrole na gradom Karej (severo-zapad), rumunska Vojska je oslobodila, kako se ka\u017ee, poslednju brazdu rumunske zemlje sa severa Transilvanije, koja se do tad nalazila pod ma\u0111arskom okupacijom. I glavni akteri tih trenutaka i istori\u010dari ka\u017eu da se ovaj doga\u0111aj mogao odigrati ranije i da su oficiri \u017eeleli da se njihove trupe odmore nekoliko dana pre poslednjeg napada, da bi se pobeda u Kareju desila na ro\u0111endan Kralja Mihaja I, koji je i bio komandant vojske.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Tri godine kasnije, kada se zemlja nalazila pod sovjetskom vojnom okupacijom i kada je njome vladala marionetska komunisti\u010dka vlada, kralj je bio prisiljen da abdicira, te je bio prognan na Zapad, odakle se vratio tek nakon Revolucije 1989. godine. Ali 25. oktobar je u\u0161ao u kalendar i javnu svest kao Dan Vojske Rumunije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Zarobljeni skoro pola veka u sovjetskom logoru, Rumuni su mogli da potvrde svoje zapadno pripadanje tek u prvim godinama 21. veka, kada se zavr\u0161ila post-komunisti\u010dka tranzicija. Rumunija je primljena u NATO marta 2004. godine \u2013 datum najmasovnijeg \u0161irenja na Istok ovog najuspe\u0161nijeg politi\u010dko-vojnog saveza u istoriji. Ovo je bio kraj puta koji je zapo\u010deo Bukure\u0161t jo\u0161 u oktobru 1990. godine, kada je uspostavio diplomatske odnose sa NATO-om i podneo zahtev za priklju\u010denje, tri godine kasnije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Na unutra\u0161njem planu \u010desto rastrzana \u017eestokim sporenjima, rumunska politi\u010dka klasa i javno mnjenje su tada delovali u zapanjuju\u0107em konsenzusu. I levica i desnica, i vlast i opozicija, sve va\u017ene partije su se bez oklevanja udru\u017eile ka cilju evropske i evroatlanske integracije, \u0161to je bila jedina garancija napretka i sigurnosti za Rumuniju. Va\u017eno je napomenuti da je \u0161ef dr\u017eave u trenutku ulaska u NATO bio biv\u0161i komunisti\u010dki ministar Jon Ilijesku, koji je studirao u Moskvi i bio je \u010desto optu\u017eivan da je rusofil.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Geostrate\u0161ki polo\u017eaj, zna\u010dajni vojni potencijal i duboko prozapadno orijentisano javno mnjenje bili su i ostali najubedljiviji argumenti za \u010dlanstvo u NATO-u. Ovome se pridodaje i privilegovano strate\u0161ko partnerstvo koje vezuje Bukure\u0161t za Va\u0161ington. U Rumuniji se nalaze ameri\u010dke vojne baze i komponente protivraketne odbrane, a rumunski vojnici \u010desto u\u010destvuju u me\u0111unarodnim manevrima i misijama zajedno sa ameri\u010dkim partnerima. Skoro hiljadu vojnika se nalazi u spoljnim misijama, a njihov broj je bio, pro\u0161lih godina, zna\u010dajno ve\u0107i \u2013 vi\u0161e od 2.500. Oko 30 rumunskih vojnika je izgubilo \u017eivot, a 180 je ranjeno u stranim vojnim operacijama.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
25. oktobra 1944. godine, tokom Drugog svetskog rata, preuzimanjem kontrole na gradom Karej (severo-zapad), rumunska Vojska je oslobodila, kako se ka\u017ee, poslednju brazdu rumunske zemlje sa severa Transilvanije, koja se do tad nalazila pod ma\u0111arskom okupacijom. I glavni akteri tih trenutaka i istori\u010dari ka\u017eu da se ovaj doga\u0111aj mogao odigrati ranije i da su oficiri […]<\/p>\n","protected":false},"author":105,"featured_media":83445,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[30],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-508169","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti"],"acf":[],"yoast_head":"\n