Idu\u0107e nedelje, 24. novembra, rumuni \u0107e saznati ko \u0107e im biti predsednik za narednih 5 godina. U drugi odlu\u010duju\u0107i krug u\u0161li su sada\u0161nji \u0161ef dr\u017eave Klaus Johanis, koga podr\u017eava vladaju\u0107a Nacionalna Liberalna stranka (PNL), i Viorika Dan\u010dila, lider socijaldemokrata koji su nedavno pre\u0161li u opoziciju. U prvom krugu, Johanis je osvojio skoro 38 odsto glasova, a Dan\u010dila otprilike ne\u0161to vi\u0161e od 22 procenta. Prakti\u010dno, za najvi\u0161u du\u017enost u dr\u017eavi su\u010deljavaju se najistaknutiji predstavnici Desnice i Levice. Oni ne\u0107e imati direktno izborno su\u010deljavanje, s obzirom da je Klaus Johanis u vi\u0161e navrata tvrdio da ne prihvata debatu sa predstavnicom partije koju smatra nedemokratskom, jer je poku\u0161ala da sebi podredi pravosudje i skoro tri godine vladala protiv Rumuna.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Po mi\u0161ljenju Klausa Johanisa, koji se nalazi u otvorenom ratu sa Socijaldemokratskom partijom (PSD), direktno su\u010deljavanje bi dalo legitimitet Vioriki Dan\u010dila, koja to ne zaslu\u017euje. Sa svoje strane, biv\u0161a premijerka Dan\u010dila tvrdi da Johanis ima ekstremisti\u010dki govor, zasnovan na mr\u017enji. Ovo je pristup \u010doveka koji \u017eeli da podeli dru\u0161tvo, a Rumuniji je potreban predsednik-posrednik, koji da obezbedi ravnote\u017eu, rekla je Dan\u010dila i dodala da za razliku od njenog protivkandidata nije u ratu ni sa kim.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Kandidati imaju podr\u0161ku najve\u0107ih rumunskih politi\u010dkih stranaka. Dok bira\u010di Klausa Johanisa poti\u010du iz redova osoba srednjih godina, sa srednjim obrazovanjem i zaposleni, za Dan\u010dila su se opredelili penzioneri i stare osobe, sa osnovnim ili srednjim obrazovanjem. Oboje ra\u010dunaju na mobilizaciju sopstvenih bira\u010da i privla\u010denje glasa\u010da koji su se u prvom krugu predsedni\u010dkih izbora opredelili za druge kandidate. U prvom krugu izlaznost je bila od 48 odsto, najni\u017ea ikada zabele\u017eena na predsedni\u010dkim izborima.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Podsticani novim propisima za odvijanje izbornog procesa, rumuni iz dijaspore su iza\u0161li na glasanje u velikom broju, odnosno 650.000. Njima se pridodalo jo\u0161 25.000 rumuna koji su se opredelili za dopisno glasanje. U prvom krugu, rumuni van granica zemlje mogli su da glasaju tri dana, po\u010dev od petka u podne do nedelje, a i u drugom krugu na raspolaganju \u0107e imati, takodje, tri dana. Ove nove mere usvojene su da bi se izbegli veliki redovi zabele\u017eeni povodom predsedni\u010dkih izbora 2014. i ovogodi\u0161njih majskih evroparlamentarnih izbora. Da bi se eliminisao rizik gu\u017eve u birali\u0161tima, njihov broj u inostranstvu je prakti\u010dno udvostru\u010den u odnosu na evroparlamentarne izbore, odnosno 835. Medju zemljama u kojima \u0107e se organizovati najvi\u0161e bira\u010dkih mesta nalaze se \u0160panija, Italija, Nema\u010dka, Velika Britanija i Francuska. U Rumuniji bira\u010di \u0107e glasati samo u nedelju, 24. novembra.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Idu\u0107e nedelje, 24. novembra, rumuni \u0107e saznati ko \u0107e im biti predsednik za narednih 5 godina. U drugi odlu\u010duju\u0107i krug u\u0161li su sada\u0161nji \u0161ef dr\u017eave Klaus Johanis, koga podr\u017eava vladaju\u0107a Nacionalna Liberalna stranka (PNL), i Viorika Dan\u010dila, lider socijaldemokrata koji su nedavno pre\u0161li u opoziciju. U prvom krugu, Johanis je osvojio skoro 38 odsto glasova, […]<\/p>\n","protected":false},"author":110,"featured_media":82768,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[30],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-508295","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti"],"acf":[],"yoast_head":"\n