Jo\u0161 u prvom mandatu na mestu predsednika Rumunije, 2014. godine, Klaus Johanis, koji je prosvetni radnik, obe\u0107ao je nacionalnu strategiju Obrazovana Rumunija\u201c. Tek krajem pro\u0161le godine, odnosno nakon \u010detiri godine mandata, pokrenuta je javna rasprava, a kriti\u010dari su ve\u0107 argumentovano demontirali dokument. Strategija je toliko nejasna — ka\u017eu kriti\u010dari — da ne\u0107e do\u0107i ni do kakvog konkretnog re\u0161enja; buka, vi\u0161e nego re\u0161enje, u stvari, oslikava izuzetno poreme\u0107enu politi\u010dko-dru\u0161tvenu sredinu. Drugim re\u010dima, ozbiljnije od trenutnog stanja u obrazovanju je nedostatak jasnih i koherentnih mera za ispravljanje situacije koja traje ve\u0107 godinama.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Najnoviji primer, ovonedeljni, koji ukazuje da je stanje vi\u0161e nego zabrinjavaju\u0107e, jesu rezultati PISA testova, koji se vr\u0161e svake tri godine \u0161irom sveta i koje organizuje Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj. Podse\u0107amo da su 15-godi\u0161nji mladi Rumuni imali najgore rezultate u poslednjih devet godina u matemativi, \u010ditanju i nauci, a 44% njih se mogu nazvati funkcionalno nepismenima\u201c. Reakcija ministarke Obrazovanja i Nauke, Monika Anisije, \u0161okirala je non\u0161lantno\u0161\u0107u — izjavila je da rezultati PISA testova nisu razlog za brigu. Brzo su joj se usprotivili i njen direktni \u0161ef, premijer Ludovik Orban, kao i predsednik Klaus Johanis.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Na konferenciji za novinare, u \u010detvrtak, predsednik Klaus Johanis je istakao da, naprotiv, neuspesi rumunskih u\u010denika nas mora naterati da se ozbiljno zamislimo, spomenuv\u0161i da je obrazovanju potrebna duboka reforma, zbog \u010dega je i pokrenuo projekat Obrazovana Rumunija\u201c. Projekat — objasnio je \u0161ef dr\u017eave — jo\u0161 uvek se nalazi u javnoj raspravi, a kad se ova faza zavr\u0161i, zakljuci \u0107e biti predstavljeni i politi\u010dkim strankama \u010dija \u0107e politi\u010dka podr\u0161ka biti apsolutno neophona da bi se sprovele mere. Okrivljavanje ili objavice na Facebook-u, kako su poku\u0161ali neki, nikom ne poma\u017eu — napomenuo je Klaus Johanis, dogovoriv\u0161i uvijeno na poruku sa dru\u0161tvene mre\u017ee Da\u010dijana \u010colo\u0161a, biv\u0161eg premijera i evropskog komesara, po \u010dijem mi\u0161ljenju predsednik bi trebalo da pokrene novi nacionalni pakt o obrazovanju, koji \u0107e obezbediti, pored procenta bruto dru\u0111tvenog proizvoda koji se obavezno dodeljuje, i sporazum izme\u0111u svih politi\u010dkih stranaka da \u0107e se isti ministar obrazovanja zadr\u017eati najmanje pet godina, bez obzira na to koliko \u010desto \u0107e se smenjivati vlade i koja je njihova politika. Da, ove stvari bi trebalo da nas nateraju na razmi\u0161ljanje, ali ne na izborni na\u010din, ve\u0107 na na\u010din u kom je obrazovni sistem duboko reformisan — odgovorio je Klasu Johanis. Ali, nakon evroparlamentarnih i predsedni\u010dkih izbora iz 2019. godine slede, u 2020. godini, lokalni i parlamentarni izbori.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Jo\u0161 u prvom mandatu na mestu predsednika Rumunije, 2014. godine, Klaus Johanis, koji je prosvetni radnik, obe\u0107ao je nacionalnu strategiju Obrazovana Rumunija\u201c. Tek krajem pro\u0161le godine, odnosno nakon \u010detiri godine mandata, pokrenuta je javna rasprava, a kriti\u010dari su ve\u0107 argumentovano demontirali dokument. Strategija je toliko nejasna — ka\u017eu kriti\u010dari — da ne\u0107e do\u0107i ni do […]<\/p>\n","protected":false},"author":109,"featured_media":83974,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[30],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-508360","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti"],"acf":[],"yoast_head":"\n