Komunisti\u010dka diktatura u Rumuniji, koju su ustanovile, krajem Drugog Svetskog Rata, okupacione sovjetske trupe, trajala je skoro pola veka i svrgnuta je za samo nedelju dana. Rumunima, koji su bili siti ekstremne strogosti koju je nametnuo re\u017eim Nikolaja \u010cau\u0161eskua, umorni od gladi i nedostatka elektri\u010dne energije i osnovnih sloboda, a podstaknuti padom crvenih diktatura u ostalim isto\u010dno-evropskim dr\u017eavama, bila je potrebna samo iskra da bi iza\u0161li na ulice. 16. decembra 1989. godine, protest nekolicine podr\u017eavaoca reformatskog sve\u0161tenika madjarskog porekla Lasla Teke\u0161a, kojeg su tada\u0161nje vlasti \u017eelele da premeste iz Temi\u0161vara, pretvorio se u pravu pobunu. Hiljade, zatim desetine hiljada temi\u0161varaca svih nacionalnosti pridru\u017eivale su se prvim demonstrantima. Dr\u017eavne represivne snage su odmah po\u010dele hap\u0161enja ljudi, te zatim su vojska, politi\u010dka policija re\u017eima – Sekuritatea i milicija pucale na demonstrante. Zavodi, fabrike i Univerzitet u\u0161li su u \u0161trajk, radnici i studenti su se pridru\u017eili demonstrantima, a vojska se vratila u kasarne. Temi\u0161var je 20. decembra postao prvi rumunski grad oslobodjen od komunizma.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
21. decembra Revolucija se pro\u0161irila i po drugim velikim gradovima na zapadu i u centru Rumunije, a vrhunac je bio u Bukure\u0161tu, gde su bili ogromni protesti koje su komunisti ponovo poku\u0161avali da nasilno gu\u0161e. 22. decembra, \u010cau\u0161esku je pobegao helikopterom sa zgrade centralnog komiteta partije, koji je bilo pod opsadom stotina hiljada ljudi. Uhap\u0161en, osudjen po kratkom postupku i streljan 25. decembra, \u010cau\u0161esku je iza sebe ostavio uni\u0161tenu i krvavu zemlju. Izmedju 16. i 25. decembra poginulo je preko 1.100 ljudi, ve\u0107ina njih posle \u010dau\u0161eskuovog bekstva.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Tada su \u017ertve pripisane takozvanim teroristima, lojalnim diktaturi, \u010diji identitet nije utvrdjen ni dan danas. Vojni tu\u017eioci, medjutim, optu\u017euju lice koje je tada smatrano politi\u010dkim liderom promene re\u017eima, biv\u0161eg \u010dau\u0161eskuovog ministra \u201970. godina- Jona Ilijeskua i njegove saradnike za kreiranje prave kolektivne teroristi\u010dke psihoze, koja je imala namenu da legitimi\u0161e masakr i ustoli\u010denje novih vlasti.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Prvi slobodni postdecembarski izbori odr\u017eani su u maju 1990. godine, a Jon Ilijesku je osvojio 85 odsto glasova u prvom krugu predsedni\u010dkih izbora, dok njegova formacija –Front Nacionalnog Spasa- osvojila dve tre\u0107ine mandata u novoostvarenom parlamentu. Tu\u017eioci tvrde, takodje, da je Ilijeskuova grupa sastavljena kao dizidentska grupa sa ciljem svrgavanja biv\u0161eg predsednika Nikolaja \u010cau\u0161eskua sa vlasti, ali uz zadr\u017eavanje Rumunije u uticajnoj zoni Sovjetskog saveza\u201d. Rumunija, koja je danas \u010dlanica Evropske unije i NATO-a i duboko privr\u017eena zapadnim demokratskim vrednostima, najbolji je dokaz da je scenario promoskvskih zaverenika propao.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Komunisti\u010dka diktatura u Rumuniji, koju su ustanovile, krajem Drugog Svetskog Rata, okupacione sovjetske trupe, trajala je skoro pola veka i svrgnuta je za samo nedelju dana. Rumunima, koji su bili siti ekstremne strogosti koju je nametnuo re\u017eim Nikolaja \u010cau\u0161eskua, umorni od gladi i nedostatka elektri\u010dne energije i osnovnih sloboda, a podstaknuti padom crvenih diktatura u […]<\/p>\n","protected":false},"author":105,"featured_media":84108,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[30],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-508429","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti"],"acf":[],"yoast_head":"\n