Evropski parlament je u \u010detvrtak na sednici u Strazburgu velikom ve\u0107inom glasova usvojio Rezoluciju o obele\u017eavanju tridesetogodi\u0161njice antikomunisti\u010dke revolucije u Rumuniji. Evropsko zakonodavno telo je prvi put zvani\u010dno zauzelo stav prema ovim dogadjajima koji su promenili sudbinu stanovnika Rumunije. U tekstu koji je upu\u0107en na razmatranje u ponedeljak, evropski poslanici su naglasili da su u Rumunskoj revoluciji poginule 1142 osobe, preko 3000 je ranjeno, a nekoliko stotina nezakonito privedeno i zlostavljeno. U skladu sa rezolucijom, Evropski parlament odaje posebnu po\u010dast \u017ertvama revolucije i porodicama poginulih sa napomenom da su tada\u0161nje \u017ertve omogu\u010dile prelazak Rumunije na demokratiju, pravnu dr\u017eavu, tr\u017ei\u0161nu privredu i integraciju u Severoatlansku alijansu 2004. godine i Evropsku uniju 2007.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Evropski poslanici pozivaju rumunsku dr\u017eavu da ula\u017ee dodatne napore na rasvetljavanju istine o decembarskim dogadjajima. Od institucija Evropske unije i zemalja \u010dlanica tra\u017ei se da ulo\u017ee nove napore kako ne bi zaboravile i ponovile \u017ertve komunisti\u010dkih re\u017eima. U Bukure\u0161tu, predsednik Rumunije Klaus Johanis je pozdravio usvajanje rezolucije, koja potvrduje da \u017ertve Rumuna u decembru 1989. godine predstavljaju kamen temeljac demokratske Rumunije. Predsednik priznaje da rumunska dr\u017eava treba da preduzme hitne akcije za rasvetljavanje istine o decembarskim dogadjajima od pre 30 godina i da odgovorne po\u0161alje pred sudom. U decembru 1989. godine Rumuni su rekli odlu\u010dno ,,NE“ komunizmu \u017ertvuju\u0107i sopstvene \u017eivote da bi se vratili u evropsku porodicu, naglasio je evropski poslanik Trajan Basesku, koji je 2006. godine u svojstvu predsednika Rumunije zvani\u010dno proglasio komunisti\u010dki re\u017eim kriminalnim i nelegitimnim.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunsku diktaturu, koja je ustoli\u010dena uz pomo\u0107 sovjetskijh snaga posle Drugog svetskog rata, istori\u010dari smatraju jednom od najopresivnijih re\u017eima iza Gvozdene zavese. U prve dve decenije represivni aparat staljinisti\u010dkog satrapa Gjorgja Gjorgiua De\u017ea poslao je u zatvore preko 600.000 biv\u0161ih demokratskih funkcionera, seljaka koji su odbili da predaju zemlju, gr\u010dko-katoli\u010dkih sve\u0161tenika, studenata i djaka. Njegov naslednik Nikolaje \u010cau\u0161esku je neko vreme ostavio utisak o unutra\u0161njoj liberalizaciji i udaljavanju od Moskve. Medjutim, uskoro se njegov re\u017eim pretvorio u uninominalnu diktaturu, kult li\u010dnosti i ekstremnu \u0161tednju. Njegova diktatura pretvorila je Rumuniju u jedinu isto\u010dnoevropsku i srednjoevropsku dr\u017eavu u kojoj je re\u017eim svrgnut uz prolivanje krvi.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Evropski parlament je u \u010detvrtak na sednici u Strazburgu velikom ve\u0107inom glasova usvojio Rezoluciju o obele\u017eavanju tridesetogodi\u0161njice antikomunisti\u010dke revolucije u Rumuniji. Evropsko zakonodavno telo je prvi put zvani\u010dno zauzelo stav prema ovim dogadjajima koji su promenili sudbinu stanovnika Rumunije. U tekstu koji je upu\u0107en na razmatranje u ponedeljak, evropski poslanici su naglasili da su u […]<\/p>\n","protected":false},"author":105,"featured_media":84078,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[30],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-508431","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti"],"acf":[],"yoast_head":"\n