Vi\u0161e hiljada stanovnika Bukuresta u nedelju uve\u010de odalo je po\u010dast poginulim sunarodnicima u decembarskoj revoluciji pre ta\u010dno 30 godina. U mar\u0161u ulicama Bukure\u0161ta u\u010destvovali su i predsednik dr\u017eave Klaus Johanis i premijer Ludovik Orban, kao i ambasadori SAD Adrijan Cukerman i Velike Britanije Endrju Nobl. Na sve\u010danostima ispred sedi\u0161ta biv\u0161eg Centralnog komiteta Komunisti\u010dke partije Rumunije pro\u010ditana su imena poginulih heroja. Sa krova ove zgrade je 22. decembra 1989. godine pod pristiskom stotine hiljada demonstranata komunisti\u010dki diktator Nikolaje \u010cau\u0161esku pobegao helikopterom. Uhap\u0161en, osudjen i streljan 25. decembra u kasarni u gradu Trgovi\u0161te, \u010cau\u0161esku je za sobom ostavio jednu ruiniranu i okrvavljenu zemlju i brojne jo\u0161 nerazja\u0161njene enigme. U Rumunskoj revoluciji je pooginulo 1142 ljudi, preko 3000 je te\u0161ko ranjeno, a nekoliko stotina ne\u017eakonito uhap\u0161eno i zlostavljano. Medjutim najve\u0107i broj poginulih i ranjenih zabele\u017een je posle begstva \u010cau\u0161eskua. U to vreme odgovornost za ove \u017ertve pripisana je takozvanim teroristima, lojalnim diktatoru, \u010diji identitet jo\u0161 nije utvrdjen. Vojni tu\u017eioci optu\u017euju Jona Ilisekua, tada\u0161njeg politi\u010dkog lidera smene re\u017eima, biv\u0161eg \u010cau\u0161eskuovog ministra i njegove saradnjike, za stvaranje teroristi\u010dke psihoze koja je doprinela gubljenju ljudskih \u017eivota. Masakr koji bi legitimisao novu vlast imao je o\u010dekivane efekte. U maju 1990. godine na prvim slobodnim izborima Jon Ilijesku je u prvom krugu predsedni\u010dkih izbora osvojio 85% glasova, a njegova stranka, Front narodnog spasa, heterogena me\u0161avina pravih u\u010desnika u revoluciji i komunista iz drugog reda, dve tre\u010dine ukupnih glasova u novom Parlamentu. Tu\u017eioci ka\u017eu da je tim Jona Ilijeskua formiran kao ,,dizidentska grupa \u010diji je glavni cilj bilo svrgavanje biv\u0161eg predsednika Nikolaja \u010cau\u0161eskua i ostajanje Rumunije u sovjetskoj uticajnoj zoni“.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Sada\u0161ni predsednik Rumunije Klaus Johanis je ponovio da odgovorni za nasilje treba da odgovaraju pred sudom i pozvao ljude da ka\u017eu jasno i glasno o dogadjajima iz revolucije, sa napomenom da je evociranje dela najbolji lek protiv zaborava. U subotu nakon polaganja zakletve za drugi predsedni\u010dki mandat, Klaus Johanis je odlikovao organizacije revolucionara iz 1989. godine, biv\u0161e antikomunisti\u010dke politi\u010dke zatvorenike i \u017ertve komunizma. Predsednik je obe\u0107ao da \u0107e se i dalje zalagati za o\u010duvanje nacionalnog se\u0107anja i odbrane demokratskih vrednosti i pravne dr\u017eave.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Vi\u0161e hiljada stanovnika Bukuresta u nedelju uve\u010de odalo je po\u010dast poginulim sunarodnicima u decembarskoj revoluciji pre ta\u010dno 30 godina. U mar\u0161u ulicama Bukure\u0161ta u\u010destvovali su i predsednik dr\u017eave Klaus Johanis i premijer Ludovik Orban, kao i ambasadori SAD Adrijan Cukerman i Velike Britanije Endrju Nobl. Na sve\u010danostima ispred sedi\u0161ta biv\u0161eg Centralnog komiteta Komunisti\u010dke partije Rumunije […]<\/p>\n","protected":false},"author":105,"featured_media":84151,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[30],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-508432","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti"],"acf":[],"yoast_head":"\n