Iako je pro\u0161lo 75 godina od kada su sovjetska snage oslobodile najve\u0107i nacisti\u010dki logor smrti Au\u0161vic-Birkenau, jo\u0161 nije zavr\u0161ena identifikacija preko milion \u017ertava. Najsurovija fabrika smtrti, otvorena je 1940. godine sa ciljem da elimini\u0161u realni ili izmi\u0161ljeni neprijatelje re\u017eima Adolfa Hitlera pro\u0161irila se 1944. godine na oko 40 kvadratnih kilometara. U vreme Drugog svetskog rata poginulo je ukupno \u0161est miliona Jevreja, \u017ertave nacisti\u010dke Nemacke i njenih satelita. Nekoliko stotina hiljada poginulih Jevreja bili su rodom iz Rumunije. Diktatorski re\u017eim mar\u0161ala Jona Antoneskua, saveznika nacisti\u010dke Nema\u010dke deportovao je mnoge Jevrejei u Pridnjestrovlje, dok su madjarski fa\u0161isti, koji su okupirali deo Transilvanije, druge poslali direktno u logore smrti. Na sve\u010danostima u Au\u0161vicu povodom obele\u017eavanja Medjunarodnog dana komemoracije \u017ertvama Holokausta, rumunski premijer Ludovik Orban je izmedju ostalog rekao da ,,Rumunija sama po sebi i kao \u010dlanica Evropske unije promovi\u0161e tolerantnost medju ljudima, nediskriminaciju i mir I da \u0107e u\u010destvovati aktivno u procesu o\u010duvanja se\u0107anja na Holokaust.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U Bukure\u0161tu predsednik Klaus Johanis, koji je pro\u0161le nedelje u\u010destvovao u Izraelu na medjunarodnom forumu posve\u010denom komemoraciji \u017ertvama Holokausta, odlikovao je pre\u017eivele Jevreje i Rome. O Romima, predsednik je rekao da patnje I stradanja njihove zajednice u transilvanskim logorima jo\u0161 nisu dovoljno poznate i da je vreme da skrenemo pa\u017enju na Holokaust Roma i odamo po\u010dast pre\u017eivelima koji predstavljaju ljudski glas protiv rasizma i ksenofobije. Predsednik Federacije jevrejskih zajednica u Rumuniji je izjavio da je odlikovanje dokaz da rumunska dr\u017eava ima ofanzivni stav prema antisemitizmu: ,,Ovo odlikovanje ima istorijski zna\u010daj ne samo emocionalni. Istina je da sada u Rumuniji mi Jevreji u\u017eivano sva prava i obaveze. Mogao bih da ka\u017eem da se Rumunija primerno pona\u0161a prema Jevrejima i da ima ofanzivan stav prema antisemitizmu, rasizmu i ksenofobiji<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rom Konstantin Brajila koji je deportovan 1942. godine u Pridnjestrovlje se\u0107a se tih stradanja: ,,Spavali smo po zemlji jer nismi imali postelje. Nismo imali ni \u010dime da se pokrijemo. Imali smo samo stabala od kukuruza umesto postelje. Dobijali smo po 250 grama hrane, ali ne povr\u0107a ve\u0107 samo bra\u0161no od je\u010dma, a morali smo da radimo u tri smene, od jutra do ve\u010deri,<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Dodeljena su i odlikovanja institucijama za posebne zasluge u o\u010duvanju se\u0107anja na Holokaus kao i osobama koje su pre\u017eivele ovu tu\u017eanu istorijsku epizodu.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Iako je pro\u0161lo 75 godina od kada su sovjetska snage oslobodile najve\u0107i nacisti\u010dki logor smrti Au\u0161vic-Birkenau, jo\u0161 nije zavr\u0161ena identifikacija preko milion \u017ertava. Najsurovija fabrika smtrti, otvorena je 1940. godine sa ciljem da elimini\u0161u realni ili izmi\u0161ljeni neprijatelje re\u017eima Adolfa Hitlera pro\u0161irila se 1944. godine na oko 40 kvadratnih kilometara. U vreme Drugog svetskog rata […]<\/p>\n","protected":false},"author":106,"featured_media":508602,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[30],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-508601","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti"],"acf":[],"yoast_head":"\n