U Rumuniji je 2015. godine zapo\u010det program rehabilitacije starog sistema za navodnjavanje — ambiciozni petogodi\u0161nji program, koji je imao za cilj da do kraja 2020. godine navodnjava povr\u0161inu od oko dva miliona hektara. Trenutno se navodnjava samo 850.000 hektara, a program je produ\u017een na naredne godine. Odnosno, samo 10% poljoprivredne povr\u0161ine se mo\u017ee navodnjavati, a \u010dak i u ovim uslovima, poljoprivrednici su podneli molbe da se navodnjava oko 100.000 hektara, ka\u017ee resorni ministar, Adrijan Oros. <\/p>\n
\n
<\/p>\n
Situacija je dramati\u010dna jer, iako je poznata po svojoj plodnoj zemlji, u Rumuniji poljoprivreda i dalje nastavlja da bude izra\u017eeno zavisna od vremenskih prilika. Poslednjih meseci u Rumuniji uop\u0161te nije padala ki\u0161a, pro\u0161le zime nije bilo mnogo snega, a posledice su sve o\u010diglednije. Centralizovani podaci pokazuju da je u aprilu koli\u010dina padavina jedva dostigla 7 litara po kvadratnom metru, u odnosu na vi\u0161egodi\u0161nji prosek od 53 litara. Druga\u010dije re\u010deno, u Rumuniji je su\u0161a, i to istorijska, prema ministru Adrijanu Orosu, koji je opisuje kao veliku i ekstremnu, bez presedana poslednjih godina\u201c.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Najgora situacija je u oblasti Dobrud\u017ee, u Baraganu i u Moldaviji, odnosno na jugo-istoku, jugu i istoku zemlje. Nikolaje Moraru, predsednik jedne op\u0161tine sa istoka zemlje, opisuje situaciju: Postoje poljoprivrednici u te\u0161kim situacijama, imaju 400-500 hektara, imaju veoma velike tro\u0161kove. Rizikuju da stignu do finansijskog kolapsa. Imaju hipoteku na kupljenu zemlju, na ku\u0107e, na dobra koja imaju. Katastrofalna je situacija na na\u0161em podru\u010dju\u201c.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Prema Ministarstvu Poljoprivrede, tri miliona hektara useva zasejanih jesenas ve\u0107 je ugro\u017eeno — uljana repica, je\u010dam, p\u0161enica i ra\u017e su najvi\u0161e pogo\u0111eni. Mnogi poljoprivrednici ve\u0107 ka\u017eu da \u0107e hleb biti skuplji na jesen, ali vlasti smatraju da je prerano za takve tvrdnje. <\/p>\n
\n
<\/p>\n
U jednom intervjuu na privatnoj televizijskoj stanici, ministar Adrijan Oros objasnio je da \u0107e \u010dak i ako se proizvodnja prepolovi, ipak biti dovoljno za doma\u0107u potro\u0161nju: Prerano je. Mora se uzeti u obzir i \u0161ta se de\u0161ava u Evropi, \u0161ta se de\u0161ava na svetskom nivou. U dobrim godinama, kada je padala ki\u0161a, proizvodnja p\u0161enice u Rumuniji je iznosila izme\u0111u 7, 8 i \u010dak 9 miliona tona p\u0161enice, a mi smo koristili dva i po miliona, najvi\u0161e tri miliona. I za kukuruz je bilo isto, bilo je oko 14, 15 miliona tona, a maksimalna potro\u0161nja u Rumuniji je sedam miliona tona. Dakle, ako bi se proizvodnja prepolovila, bila bi obezbe\u0111ena potro\u0161nja u Rumuniji\u201c.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Meteorolozi donose dobre vesti — prognoza pokazuje da \u0107e u petak u celoj zemlji padati ki\u0161a. Me\u0111utim, koli\u010dina padavina ne\u0107e biti velika — u proseku 10 litara po kvadratnom metru.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
U Rumuniji je 2015. godine zapo\u010det program rehabilitacije starog sistema za navodnjavanje — ambiciozni petogodi\u0161nji program, koji je imao za cilj da do kraja 2020. godine navodnjava povr\u0161inu od oko dva miliona hektara. Trenutno se navodnjava samo 850.000 hektara, a program je produ\u017een na naredne godine. Odnosno, samo 10% poljoprivredne povr\u0161ine se mo\u017ee navodnjavati, a […]<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":85527,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[30],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-508871","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti"],"acf":[],"yoast_head":"\n