Vlasti u Bukure\u0161tu ka\u017eu da c\u0301e ulo\u017eiti napore kako bi se projekti finansirani iz evropskih fondova koji spre\u010davaju klimatske promene implementisali u Rumuniji. Izjave o tome date su nakon \u0161to su poplave prouzrokovale veliku \u0161tetu u vi\u0161e delova zemlje. Hidrolozi su izdali narand\u017easto-\u017euti meteo alarm za celu zemljua, \u010dak i crveni za reke na severu, a meteorolozi nemaju ubedljive vesti za naredni period. Saop\u0161tenje hidrologa za ovo podru\u010dje ukazuje na velike koli\u010dine vode, bujice, poplave na malim rekama, s moguc\u0301im efektima lokalnih poplava i povec\u0301anjem protoka i nivoa. Zabrinjavajuc\u0301a je, trenutno, situacija na reci Prut, \u010diji se protok znatno napaja koli\u010dinama vode iz susedne Ukrajine. Ono \u0161to vidimo sada posledica je poja\u010davanja klimatskih promena i ignorisanja ovih opasnosti godinama. Uporedo sa klimatskim promenama, u na\u0161oj zemlji se pojavljuju i sve ekstremniji vremenski fenomeni „, ocenio je predsednik Klaus Johanis, u izjavi za \u0161tampu. Predsednik je podsetio da je u junu ove godine bilo najvi\u0161e padavina u poslednjih 60 godina, \u0161to je dovelo do velikih poplava i mnogih problema za veoma kratko vreme. Pod hitno treba promeniti pristup, kako bi se moglo efikasno reagovati na situacije takvih srazmera „- rekao je predsednik, koji je upozorio da su poplave sa ozbiljnim posledicama pojave koje se \u010desto ponavljaju u Rumuniji, a vlasti moraju biti mnogo bolje pripremljene za upravljanje nastalim situacijama: Morat c\u0301emo prevazic\u0301i mentalitet da je dovoljno izgraditi jo\u0161 nekoliko brana da zaustavimo poplave. Brane vi\u0161e nisu dovoljne, o\u010duvanje \u0161umskog fonda i trajne akcije po\u0161umljavanja pogodna su re\u0161enja koja imaju bezbroj korisnih efekata, kako za \u017eivotnu sredinu, tako i za za\u0161titu obala, vodotoka, iz perspektive borbe protiv poplava. Zna\u010dajan deo evropskih sredstava od kojih c\u0301e Rumunija imati koristi u narednoj bud\u017eetskoj 2021-2027. godini morac\u0301e da se usmeri ka projektima za borbu protiv klimatskih promena, takozvanim paketom Green Deal koji je predlo\u017eila Evropska komisija. “ Za sada se preduzimaju mere kako bi se efekti poplava sveli na minimum. U prefekturama su formirane komisije za procenu \u0161tete koju su poplave prouzrokovale, tamo gde je opasnost pro\u0161la, kako bi se \u0161to br\u017ee moglo intervenisati sredstvima za popravke i isplatile od\u0161tete ljudima \u010dija je imovina ugro\u017eena. Premijer Ludovik Orban je rekao da vlada mo\u017ee u ovim slu\u010dajevima da koristi i evropske fondove.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Vlasti u Bukure\u0161tu ka\u017eu da c\u0301e ulo\u017eiti napore kako bi se projekti finansirani iz evropskih fondova koji spre\u010davaju klimatske promene implementisali u Rumuniji. Izjave o tome date su nakon \u0161to su poplave prouzrokovale veliku \u0161tetu u vi\u0161e delova zemlje. Hidrolozi su izdali narand\u017easto-\u017euti meteo alarm za celu zemljua, \u010dak i crveni za reke na severu, […]<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":86193,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[30],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-508951","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti"],"acf":[],"yoast_head":"\n