Skoro svaka debata o presporijem procesu modernizacije Rumunije po\u010dinje i okon\u010da se pitanjem neuspeha svih administracija, bez obzira na politi\u010dku boju, da izgrade mre\u017eu autoputeva, kako imaju sve biv\u0161e komunisti\u010dke zemlje sa zapadnog dela kontinenta. Pro\u0161lo je vi\u0161e od tri decenije od pada diktature i 13 godina od ulaska Rumunije u Evropsku uniju, a na\u0161a zemlja ima samo 800 kilometara autoputeva, od kojih je skoro 100 nasledjeno iz komunisti\u010dkog perioda, a nijedan koji da prodje kroz planine. Medjutim, stvari su po\u010dele da se pokrenu. Evropska komisija saop\u0161tila je u \u010detvrtak da \u0107e Rumuniji dodeliti vi\u0161e od 875 miliona evra za prvu etapu izgradnje autoputa Sibinj- Pite\u0161ti, koji \u0107e pro\u0107i kroz Ju\u017ene Karpate, sa severa prema jugu. Novac iz evropskog Fonda za koheziju, koji je Brisel odobrio, namenjen je smanjenju razlika u razvoju raznih regiona i dr\u017eava Unije. Kada \u0107e se radovi budu okon\u010dali, Rumunija \u0107e imati prvi autoput koji prolazi kroz Karpate, obezbedjuju\u0107i direktnu vezu izmedju Istoka i Zapada, od rumunske crnomorske luke Konstanca do carinskog punkta Nadlak, koji \u0107e prakti\u010dno zatvoriti 4. Evropski koridor Rajna-Dunav.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Evropska komesarka za koheziju i reforme, Elisa Fereira, ka\u017ee da \u0107e ovaj autoput eliminisati veliku blokadu u transportnoj mre\u017ei Rumunije, pove\u0107ati bezbednost saobra\u0107aja, skratiti trajanje vo\u017enje i smanjiti tro\u0161kove za putnike i robu. \u010cak vi\u0161e, ova direktna veza na teritoriji Rumunije imala bi korisne efekte po ceo koridor Rajna-Dunav transevropske transportne mre\u017ee. Autoput ima\u0107e pet deonica i na jednoj od njih ve\u0107 se radi. Za izgradnju pete deonice autoputa potpisan je ugovor o projektovanju, koje je u toku, i izgradnji. Za \u010detvrtu deonicu podnete su ponude, za drugu i tre\u0107u podneta je dokumentacija, te Nacionalna Uprava za javne nabavke treba da pokrene proceduru aukcije. Jo\u0161 dve deonice autoputa \u0107e prolaziti kroz Ju\u017ene Karpate i povezati Moldovu, najsiroma\u0161niju istorijsku pokrajinu na istoku Rumunije bez ikakvog autoputa, sa Transilvanijom, odnosno gradove Trgu Mure\u0161- Ja\u0161- Ungeni i Bakau-Bra\u0161ov.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunski premijer Ludovik Orban ocenio je da \u0107e od modernizacije infrastrukture i njenog dovodjenja na evropske standarde zavisiti ekonomski razvoj zemlje. Sa druge strane, Evropska komisija odobrila je, takodje u \u010detvrtak, 578 miliona evra za pobolj\u0161anje kapaciteta odgovora Rumunije na prirodne nepogode, poput poplava, zemljotresa ili nuklearnih nesre\u0107a, nabavkom nove opreme i osposobljavanjem stru\u010dnog osoblja.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Skoro svaka debata o presporijem procesu modernizacije Rumunije po\u010dinje i okon\u010da se pitanjem neuspeha svih administracija, bez obzira na politi\u010dku boju, da izgrade mre\u017eu autoputeva, kako imaju sve biv\u0161e komunisti\u010dke zemlje sa zapadnog dela kontinenta. Pro\u0161lo je vi\u0161e od tri decenije od pada diktature i 13 godina od ulaska Rumunije u Evropsku uniju, a na\u0161a […]<\/p>\n","protected":false},"author":110,"featured_media":80392,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[30],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-509006","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti"],"acf":[],"yoast_head":"\n