Po\u010dela je predizborna \u017eurka u Rumuniji, gde otprilike 19 miliona bira\u010da sa pravom glasa pozvano je 6. decembra da bira novi sastav parlamenta. Ovi su drugi ovogodi\u0161nji izbori, posle septembarskih lokalnih. Doti\u010dno vreme, odr\u017eavanje parlamentarnih izbora bilo je pod znakom pitanja, zbog zakonodavnog nacrta koji je, u kontekstu pandemije, predvideo njihovo odlaganje do marta idu\u0107e godine, ali zapeo je upravo u parlamentu. Kako se desilo i u slu\u010daju lokalnih izbora, zbog striktnih mera i restrikcija koje su nametnule vlasti da bi odr\u017eale pod relativnom kontrolom pandemiju, ova \u0107e postati dominantna tema kampanje. U ovim komplikovanim vremenima, predizborni mitinzi su samo se\u0107anje. Na predizbornim dogadjajima u zatvorenom prostoru dozvoljeno je u\u010de\u0161\u0107e samo 20 osoba, a na otvorenom 50. Broj u\u010desnika u uli\u010dnim akcijama je ograni\u010den na najvi\u0161e 6, a za kampanju od vrata do vrata na najvi\u0161e dva. Organizatori predizbornih akcija imaju obavezu da obezbede i po\u0161tuju mere i pravila, poput no\u0161enja za\u0161titne maske u slu\u010daju svih u\u010desnika, i da vr\u0161e trija\u017eu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Politi\u010dki ulog ovih izbora je ogroman. Nacionalna liberalna stranka (PNL) rukovodi zemljom ve\u0107 vi\u0161e od godinu dana, u te\u0161kim politi\u010dkim uslovima, sa neprijateljskim parlamentom, kojim dominira Socijaldemokratska partija (PSD). Zato liberali, koji imaju podr\u0161ku \u0161efa dr\u017eave Klausa Johanisa, ne kriju da \u017eele potvrdjenje politi\u010dke pobede koju su zabele\u017eili na lokalnim izborima, da bi obezbedili ve\u0107inu u parlamentu. I socijaldemokrati \u017eele da postignu dobar rezultat, da bi zadr\u017eali sna\u017ean polo\u017eaj. Alijansa USR-PLUS nalazi se pred \u010detvrtim izbornim testom, posle povoljnih evroparlamentarnih izbora 2019., pro\u0161logodi\u0161njih predsedni\u010dkih i ovogodi\u0161njih lokalnih, i \u017eeli da dobije onaj broj procenata koji bi liberale naterao da saradjuju sa njom u budu\u0107oj vladi. Levi\u010darska formacija Pro Rumunija, desni\u010darska Partija Narodnog pokreta (PMP) i Demokratski savez Madjara u Rumuniji (UDMR) ne mogu trenutno imati pretenziju da budu zastupljeni u budu\u0107em parlamentu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U trci za zakonodavno telo ima i vanparlamentarnih formacija i nestrana\u010dkih kandidata. Kao obi\u010dno, nacionalne manjine, druge osim madjarske, imaju obezbedjeno po jedno mesto u Poslani\u010dkom domu. U rumunskom parlamentu dijaspora \u0107e imati \u010detiri poslanika i dva senatora, a vi\u0161e od 39 hiljada rumuna iz inostranstva prijavilo se za dopisno glasanje. Najvi\u0161e onakvih prijava uputili su na\u0161i sunarodnici u Velikoj Britaniji, Nema\u010dkoj, Italiji, \u0160paniji i Francuskoj. Za dijasporu, bira\u010dka mesta \u0107e biti otvorena dva dana, odnosno 5. i 6. decembra, dok \u0107e se u Rumuniji glasati isklju\u010divo u nedelju, 6. decembra.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Po\u010dela je predizborna \u017eurka u Rumuniji, gde otprilike 19 miliona bira\u010da sa pravom glasa pozvano je 6. decembra da bira novi sastav parlamenta. Ovi su drugi ovogodi\u0161nji izbori, posle septembarskih lokalnih. Doti\u010dno vreme, odr\u017eavanje parlamentarnih izbora bilo je pod znakom pitanja, zbog zakonodavnog nacrta koji je, u kontekstu pandemije, predvideo njihovo odlaganje do marta idu\u0107e […]<\/p>\n","protected":false},"author":110,"featured_media":83789,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[30],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-509106","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti"],"acf":[],"yoast_head":"\n