Radiografija za 2020. godinu koju je napravilo Ministarstvo finansija pokazuje da je na kraju decembra bud\u017eetski deficit Rumunije iznosio skoro 10% BDP-a – dvostruko vi\u0161e nego na kraju 2019. godine. Povec\u0301anje se obja\u0161njava, kada je re\u010d o prihodima, nepovoljnim razvojem bud\u017eetskih prihoda tokom marta – decembra, kao i odlaganjem plac\u0301anja nekih fiskalnih obaveza od strane ekonomskih subjekata tokom krize utvr\u0111ene pandemijskim kontekstom. Ovom deficitu doprinelo je i povec\u0301anje povra\u0107aja PDV-a za podr\u0161ku likvidnosti u privatnom sektoru i bonusi odobreni za isplatu poreza na dobit i poreza na dohodak mikro-preduzec\u0301a po dospec\u0301u. Tako\u0111e, ka\u017eu finansijeri, kada je re\u010d o rashodima, efektom zakona, do\u0161lo je do povec\u0301anja investicionih izdataka, tako\u0111e su ostvarene izuzetna plac\u0301anja koja je nametnula epidemija. Istovremeno, u cilju borbe protiv negativnih ekonomskih efekata koje generi\u0161e zdravstvena situacija, odobren je niz vladinih programa za podr\u0161ku rada malih i srednjih preduze\u0107a i velikih kompanija putem dr\u017eavnih garancija. Prema objavljenim podacima, u brojkama, iznosi koji predstavljaju ekvivalent od 4,45% BDP-a usmereni su ka privrednom okru\u017eenju kroz fiskalne olak\u0161ice, investicije i izuzetne izdatke dodeljene za borbu protiv efekata epidemije. Sve ovo, s obzirom na to da je 2020. godinu obele\u017eilo smanjenje ekonomske aktivnosti. Na nepovoljnu dinamiku uticao je i pad prihoda od akciza na energente. Ovo je uglavnom zbog smanjenja potro\u0161nje goriva, u ekonomskoj situaciji koju karakteri\u0161u ograni\u010denja delatnosti u turizmu i povec\u0301anje u\u010destalosti rada kod kuc\u0301e. Prema procenama Narodne banke Rumunije, glavni rizik za rumunsku ekonomiju ove godine je kako c\u0301e se po\u010detak fiskalne konsolidacije odraziti u dr\u017eavnom bud\u017eetu. Centralna banka procenjuje da c\u0301e se ekonomija vratiti na nivo 2019. godine negde 2022. godine. Ovih dana Bukure\u0161t radi na finalizaciji nacrta dr\u017eavnog bud\u017eeta za 2021. godinu, izgra\u0111enog na bud\u017eetskom deficitu od oko 7%, koji je Rumunija dogovorila sa Evropskom komisijom. To je bud\u017eet koji mora podr\u017eati ponovno pokretanje ekonomije, bud\u017eet koji postavlja temelje jake ekonomije u narednom periodu, 2021. – 2024. – ka\u017ee liberalni premijer Florin Kacu. O ovom dokumentu trebalo bi da se raspravlja u parlamentu u februaru, prac\u0301en sveobuhvatnim paketom reformi u tri oblasti — plate zaposlenih u bud\u017eetskom sektoru, penzijski sistem i poreska administracija. Iz opozicije, Socijaldemokratska partija (PSD), koja optu\u017euje vladu da priprema mere \u0161tednje, predstavila je svoju verziju dr\u017eavnog bud\u017eeta, tvrdec\u0301i da je moguc\u0301e povec\u0301ati \u017eivotni standard svih Rumuna.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Radiografija za 2020. godinu koju je napravilo Ministarstvo finansija pokazuje da je na kraju decembra bud\u017eetski deficit Rumunije iznosio skoro 10% BDP-a – dvostruko vi\u0161e nego na kraju 2019. godine. Povec\u0301anje se obja\u0161njava, kada je re\u010d o prihodima, nepovoljnim razvojem bud\u017eetskih prihoda tokom marta – decembra, kao i odlaganjem plac\u0301anja nekih fiskalnih obaveza od strane […]<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":87885,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[30],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-509371","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti"],"acf":[],"yoast_head":"\n