27. avgusta 1991. godine, nakon neuspelog neobolj\u0161evi\u010dkog pu\u010da u Moskvi, Parlament u Ki\u0161injevu, oko kojeg je bilo stotine hiljada demonstranata, glasao je za progla\u0161enje nezavisnosti Moldavije od Sovjetskog Saveza, koji je ovu republiku formirao na jednom delu isto\u010dne teritorije Rumunije, koji je Staljin pripojio 1940. Istog dana Rumunija je bila prva dr\u017eava u svetu koja je priznala novu susednu dr\u017eavu. Bukure\u0161t je bio najenergi\u010dniji i nepokolebljivi zagovornik suvereniteta, teritorijalnog intregriteta i evropskih integracija Republike Moldavije. Ve\u0107 od 2014. godine nakon potpisivanja sporazuma o pridru\u017eivanju i slobodnoj trgovini izmedju Ki\u0161njeva i Brisela, dr\u017eavljani Moldavije mogu putovati bez viza u Evropsku uniju, a moldavskim kompanijama je odobren izvoz na tr\u017ei\u0161te komunitarnog bloka pod vrlo povoljnim uslovima.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Prozapadna predsednica Maja Sandu i nova vlada, kojom rukovodi Natalija Gavrilica, a koju formira stranka predsednice Sandu Akcija i solidarnost\u201c, koja je trijumfovala na nedavnim prevremenim parlamentarnim izborima, sna\u017eni su promoteri evropskih integracija. Dok sa druge strane, proruska opozicija, predvodjena biv\u0161im \u0161efovima dr\u017eave, socijalistom Igorom Dodonom i komunistom Vladimirom Voronjinom, virulentni rumunofob i protivzapadno orijentisan, \u017eeli da se Republika Moldavija vrati pod okrilje Moskve. Svaki od njih, kojeg podr\u017eava bitan deo bira\u010dkog tela, odnosno Maja Sandu i Natalija Gavrilica s jedne strane, Voronin i Dodon, sa druge strane, predstavnici su politi\u010dkih, geopoliti\u010dkih i vrednosnih podela u dru\u0161tvu. Razlozi koji su doprineli takvoj situaciji su duboki i bolni. U vreme staljinisti\u010dke aneksije, stotine hiljada etni\u010dkih Rumuna pobeglo je u umanjenu zemlju, dok je desetine hiljada deportovano u Sibir ili Kazastan, a na njihovo mesto dovedeni su regrutovani doseljenici iz svih krajeva ruskog carstva. Ina\u010de, biv\u0161i ambasador Ki\u0161njeva u Rumuniji, Mihai Gribin\u0107a, upozorio je da sada\u0161nja republika, mnogo vi\u0161e podeljena sa politickog, administrativnog, etni\u010dkog, jezi\u010dkog i verskog gledi\u0161ta, nije vi\u0161e rumunska pokrajina iz medjuratnog perioda. Najgora posledica nakon pola veka okupacije je ta \u0161to, iako je Republika Moldavija napustila Sovjetski Savez, po mentalitetu Sovjetski savez nije napustio Republiku Moldaviju, zaklju\u010dio je ambasador.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Pro\u0161le jeseni, kada je izabrana za predsednicu, Maja Sandu postala je ne samo prva \u017eena \u0161ef dr\u017eave Republke Moldavije, ve\u010d i predsednica najsiroma\u0161nije dr\u017eave u Evropi. Ona i njena vlada preuzeli su administraciju preplavljenu korupcijom i politikom biv\u0161eg predsednika Igora Dodona. Najva\u017eniji saveznici nove predsednice ostaju gradjani Republike Moldavije, Evropska unija i, kao uvek Rumunija.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
27. avgusta 1991. godine, nakon neuspelog neobolj\u0161evi\u010dkog pu\u010da u Moskvi, Parlament u Ki\u0161injevu, oko kojeg je bilo stotine hiljada demonstranata, glasao je za progla\u0161enje nezavisnosti Moldavije od Sovjetskog Saveza, koji je ovu republiku formirao na jednom delu isto\u010dne teritorije Rumunije, koji je Staljin pripojio 1940. Istog dana Rumunija je bila prva dr\u017eava u svetu koja […]<\/p>\n","protected":false},"author":105,"featured_media":88802,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[30],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-509898","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti"],"acf":[],"yoast_head":"\n