Narodna banka Rumunije (BNR) objavila je u ponedeljak najnovije podatke o spoljnom dugu, deficitu platnog bilansa i stranim investicijama. Nakon \u0161to se poslednjih godina mnogo govorilo o rastuc\u0301em javnom dugu, zadu\u017eivanju dr\u017eave i nejasno\u0107ama u kori\u0161c\u0301enju novca privu\u010denog sa domac\u0301eg i medjunarodnog tr\u017ei\u0161ta, vest da je spoljni dug porastao u periodu januar-jul ove godine za preko 6 milijardi evra je jo\u0161 vi\u0161e uzbudila javno mnjenje. Ukupno je javni dug sada dostigao 132 milijarde evra. Razlika izmedju povec\u0301anja spoljnog duga 2021. i 2018. godine je va\u017ena, odnosno od 80 odsto. Od 132 milijarde evra, dugoro\u010dni spoljni dug iznosio je skoro 96 milijardi evra, a kratkoro\u010dni spoljni dug 36 milijardi evra. Istovremeno, javni dug nije samo spoljni, vec\u0301 i unutra\u0161nji, a podaci Nacionalne banke pokazuju da ovaj poslednji iznosi oko 50 odsto bruto domac\u0301eg proizvoda.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Prema stru\u010dnjacima, medjutim, zabrinjavaju\u0107i nije rast spoljnog duga koliko je deficit teku\u0107eg ra\u010duna platnog bilansa. Prema podacima Centralne banke, u prvih sedam meseci ove godine deficit je dostigao 9 milijardi evra, \u0161to je mnogo vi\u0161e nego pro\u0161le godine, kada je iznosio 5,3 milijarde evra. Deficit platnog bilansa je u prva tri meseca 2021. godine imao najvec\u0301i rast u poslednjih 14 tromese\u010dja. Dok u Evropskoj uniji vec\u0301ina ekonomija bele\u017ei suficit, u Rumuniji je obrnuto i ovo dovodi do pogor\u0161anja trgovinskog deficita. Potro\u0161nja raste, ali roba je u sve ve\u0107oj meri uvezena, u odsustvu vec\u0301e i raznovrsnije domac\u0301e proizvodnje.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Dobra vest je da su se strane investicije ove godine povec\u0301ale na 4 milijarde evra, sa 1,2 milijarde evra pro\u0161le godine. Medjutim, nema\u010dka poslovna sredina u Rumunji izrazila je nezadovoljstvo aktuelnim unutra\u0161njim politi\u010dkim dogadjajima koji su doveli do gubitka poverenja nema\u010dkih kompanija u sprovodjenje neophodnih i hitnih reformi. Primera radi, subvencije koje nudi Evropska unija moraju biti usmerene na privredu, administracije moraju postati profesionalnije i digitalizovanije, a samim tim i \u017eivotni standard stanovni\u0161tva mora znatno da se povec\u0301a. Umesto novih problema i neizvesnosti oko buduc\u0301nosti, kompanijama u Rumuniji potrebna je sva pa\u017enja i politi\u010dka i administrativna podr\u0161ka, tvrdi nema\u010dka poslovna sredina u Rumuniji.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Narodna banka Rumunije (BNR) objavila je u ponedeljak najnovije podatke o spoljnom dugu, deficitu platnog bilansa i stranim investicijama. Nakon \u0161to se poslednjih godina mnogo govorilo o rastuc\u0301em javnom dugu, zadu\u017eivanju dr\u017eave i nejasno\u0107ama u kori\u0161c\u0301enju novca privu\u010denog sa domac\u0301eg i medjunarodnog tr\u017ei\u0161ta, vest da je spoljni dug porastao u periodu januar-jul ove godine za […]<\/p>\n","protected":false},"author":109,"featured_media":88534,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[30],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-509925","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti"],"acf":[],"yoast_head":"\n