Nakon \u0161to je mandatar Nikolaje \u010cuka, koga je predsednik Klaus Johanis imenovao za mandatara, rekao da \u0107e vratiti mandat, politi\u010dke igre za formiranje nove vlade nastavljaju se od nule. Odluku je usvojilo rukovodstvo njegove stranke, jer general u penziji \u010ciuka nije uspeo da dobije podr\u0161ku u parlamentu za izglasavanje manjinske vlade PNL-UDMR. Proceduralno, Predsednik c\u0301e morati da pokrene novi krug konsultacija sa parlamentarnim strankama, kako bi predlo\u017eio jo\u0161 jednog potencijalnog premijera. Lider Nacionalne liberalne stranke (PNL), vr\u0161ilac du\u017enosti premijera Florin Kacu, sada govori o popu\u0161tanju pregovara\u010dkog mandata i obec\u0301ava da c\u0301e liberali napipati, kako on naziva, sve demokratske politi\u010dke snage u parlamentu da formiraju vec\u0301inu za podr\u0161ku vlade sa punim ovla\u0161c\u0301enjima. U slu\u010daju da bi njegova vlada bila izglasana \u010ciuka (54 godine) bi postao prvi vojnik koji je vodio vladu postkomunisti\u010dke Rumunije. Njegovo imenovanje usledilo je nakon \u0161to je novo istra\u017eivanje javnog mnjenja potvrdilo da su Vojska i Crkva na prvom mestu kada je re\u010d o poverenju Rumuna. Prema studiji, 87% ispitanika ka\u017ee da veruje vojsci, 70% crkvi, 67% Rumunskoj obave\u0161tajnoj slu\u017ebi i Rumunskoj akademiji. Vi\u0161e od 40% ispitanika smatra da su glavne pretnje za Rumuniju korupcija i nesposobnost politi\u010dke klase. Mediji spekuli\u0161u da je sada sve verovatnije da se ponovo obnovi takozvana velika koalicija izme\u0111u Nacionalne liberale stranke (PNL) i Socijaldemokratske partije (PSD), koja bi, aritmeti\u010dki, kontrolisala parlament. Na izborima u decembru 2020. PSD je osvojio 157 mesta za senatore i poslanike, PNL 134, USR 80, AUR 47 i UDMR 30. Najmanje 15 izabranih liberala, lojalni svom biv\u0161em lideru Ludoviku Orbanu, i nezadovoljni sada\u0161njim liderom Florinom Kacuom napu\u0161tali su poslani\u010dku grupu PNL, ali \u010dak i tako bi prve dve stranke imale udobnu vec\u0301inu. PSD i PNL su tako\u0111e vladali zajedno, nakon \u0161to su, pod nazivom Socijalno-liberalna unija, dobili dve trec\u0301ine glasova na parlamentarnim izborima 2012. Kriza vlade ove jeseni je, primec\u0301uju politikolozi, samo epifenomen hroni\u010dne nestabilnosti na politi\u010dkoj sceni u Bukure\u0161tu. Nakon prijema u Evropsku uniju 1. januara 2007. godine, Rumunija je imala deset premijera koje je imenovao parlament, levorijentisanih ili desnoorijentisanih, sa dugove\u010dnim ili kratkoro\u010dnim iskustvom u politici. Njima se pridru\u017euje pet vr\u0161ioca du\u017enosti premijera. Vec\u0301 dugi niz godina poverenje gra\u0111ana u parlament i politi\u010dke stranke krec\u0301e se oko deset odsto. Optu\u017een da ne koristi svoju ustavnu ulogu posrednika i koji se u poslednje vreme do\u017eivljava ne kao re\u0161enje, vec\u0301 kao deo problema, sam predsednik Klaus Johanis, prema ispitivanju javnog mnjenja koje je naru\u010dila Socijaldemokratska partija, dostigao je stopu poverenja od samo 14%. \u0160to je ohrabrilo AUR, nacionalisti\u010dku partiju u opoziciji, da saop\u0161ti da \u0107e pokrenuti postupak za suspendovanje Predsednika.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Nakon \u0161to je mandatar Nikolaje \u010cuka, koga je predsednik Klaus Johanis imenovao za mandatara, rekao da \u0107e vratiti mandat, politi\u010dke igre za formiranje nove vlade nastavljaju se od nule. Odluku je usvojilo rukovodstvo njegove stranke, jer general u penziji \u010ciuka nije uspeo da dobije podr\u0161ku u parlamentu za izglasavanje manjinske vlade PNL-UDMR. Proceduralno, Predsednik c\u0301e […]<\/p>\n","protected":false},"author":105,"featured_media":74116,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[30],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-510060","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti"],"acf":[],"yoast_head":"\n