Senat i Poslani\u010dki Dom u Bukure\u0161tu obele\u017eili su u ponedeljak, sve\u010danom sednicom, 30 godina od dono\u0161enja Ustava, akt kojim je proslavljena obnova ustavne demokratije u Rumuniji i konsolidovan pluralisti\u010dki politi\u010dki re\u017eim. Vladaju\u0107a koalicija Nacionalne liberalne partije (PNL), Socijaldemokratske partije (PSD) i Demokratskog Saveza Ma\u0111ara u Rumuniji (UDMR) izjasnila se o ustavnoj reformi koja \u0107e odra\u017eaviti promene u dru\u0161tvu. Prema re\u010dima koalicije, nov ustav bi, izme\u0111u ostalog, trebalo da razjasni ovla\u0161\u0107enja predsednika i obezbedi ravnote\u017eu snaga u dr\u017evi.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Predsednik Senata Florin Kacu, lider Nacionalne Liberalne Partije (PNL), rekao je da liberali na dnevnom redu imaju mere za reviziju Osnovnog zakona, koje uzimaju u obzir opcije o kojima su se gra\u0111ani izjasnili. On je govorio o sprovo\u0111enju rezultata referenduma o pravosu\u0111u iz 2019. godine i o smanjenju starosne granice za glasanje na 16 godina. Florin Kacu: Vremenom, profesionalizmom, bez politi\u010dke strasti i skrivenog interesa, mora\u0107emo da modernizujemo strukture, na\u010din na koji rade i kako slu\u017ee gra\u0111anima. Ustavne norme \u0107e morati da se prilagode stvarnosti u kojoj \u017eivimo<\/em>\u201c.<\/p>\n
Predsednik Poslani\u010dkog Doma Mar\u010del \u010colaku, lider Socijaldemokratske stranke (PSD), izjavio je da se ustavnom reformom moraju razjasniti atribucije predsednika zemlje i obezbediti me\u0111usobna kontrola vlasti u dr\u017eavi. Istovremeno, smatra da je neophodno ograni\u010diti upotrebu hitnih uredbi, ali i redefinisati ulogu predloga za izglasavanje o nepoverenju vladi. Mar\u010del \u010colaku: Zahtev za izglasavanje o nepoverenju mora automatski dovesti do imenovanja drugog premijera. Ne bismo bili bez vlade pre dva meseca da smo imali ovaj instrument u Ustavu<\/em>\u201c.<\/p>\n
Demokratski Savez Ma\u0111ara u Rumuniji (UDMR), partner u vladi, \u017eeli da se oja\u010da odnos poverenja izme\u0111u rumunske dr\u017eave i nacionalnih manjina i zala\u017ee se za prelazak na parlamentarnu republiku. Ova varijanta je kritikovana od strane predstavnika Unije Spasite Rumuniju (USR), dok se parlamentarci Alijanse za Ujedinjenje Rumuna (AUR) ne sla\u017eu sa izmenom sada\u0161njeg Ustava.<\/p>\n
Prisutan na sve\u010danoj sednici, premijer Nikolaje \u010cuka rekao je da je neophodno nastaviti reformu dr\u017eavne i javne uprave kako bi se gra\u0111anin stavio u centar interesovanja i pove\u0107ala se odgovornost onih koji obavljaju javne funkcije. S druge strane, predsednik Ustavnog Suda Valer Dornjanu rekao je da se revizija Osnovnog zakona mora obaviti mudro, a ne iz izbornih interesa.<\/p>\n
Ustav Rumunije, prvi nakon 1989. godine, kada je iz zemlje uklonjena komunisti\u010dka diktatura, usvojila je Ustavotvorna skup\u0161tina (tada\u0161nji Parlament) 21. novembra 1991. godine, nakon godinu i po dana rasprave. Dana 8. decembra iste godine, Osnovni zakon je usvojen na Dr\u017eavnom referendumu.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Senat i Poslani\u010dki Dom u Bukure\u0161tu obele\u017eili su u ponedeljak, sve\u010danom sednicom, 30 godina od dono\u0161enja Ustava, akt kojim je proslavljena obnova ustavne demokratije u Rumuniji i konsolidovan pluralisti\u010dki politi\u010dki re\u017eim. Vladaju\u0107a koalicija Nacionalne liberalne partije (PNL), Socijaldemokratske partije (PSD) i Demokratskog Saveza Ma\u0111ara u Rumuniji (UDMR) izjasnila se o ustavnoj reformi koja \u0107e odra\u017eaviti […]<\/p>\n","protected":false},"author":107,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[30],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-510122","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-aktuelnosti"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n