Pro\u0161le su 32 godine od antikomunisti\u010dke revolucije iz decembra 1989. Za sve ove godine, mnoge nade su izgubljene, a proces doga\u0111aja ostaje jedan od velikih odlaganja rumunskog pravosudnog sistema u Rumuniji. U Temi\u0161varu, prvom gradu oslobo\u0111enom od komunizma, ovih dana se organizuju komemorativni doga\u0111aji. Adrijan Zukerman biv\u0161i ameri\u010dki ambasador u Bukure\u0161tu, u \u010detvrtak je bio prisutan na doga\u0111ajima u Temi\u0161varu, i izrazio je zahvalnost herojima koji su se \u017ertvovali i po\u0161tovanje prema vrednostima slobode i demokratije. Premijer Nikolae \u010ciuka uputio je poruku jedinstva povodom obele\u017eavanja 32. godine od izbijanja revolucije u Temi\u0161varu.Ovaj grad je svoju slobodu stekao po cenu \u017eivota ljudi koji su ovde poginuli, nakon \u0161to su represivne snage otvorile vatru na demonstrante koji su iza\u0161li na ulice uzvikujuc\u0301i Sloboda\u201c i Dole \u010cau\u0161esku\u201c. 16. decembra buknuli su prvi protesti protiv re\u017eima, koji su se potom pro\u0161irili na sve gradove u zemlji. 21. decembra antikomunisti\u010dka pobuna se pro\u0161irila na Bukure\u0161t i kulminirala je 22. decembra bekstvom diktatora Nikolaja \u010cau\u0161eskua i njegove supruge Elene. Nakon toga su uhvac\u0301eni i pogubljeni na Bo\u017eic\u0301, posle su\u0111enja po kratkom postupku. U decembru 1989. vi\u0161e od 1.000 ljudi je umrlo u Rumuniji, a najmanje 3.000 je ranjeno. Rumunija je postala jedina zemlja u Isto\u010dnom bloku u kojoj je promena re\u017eima bila nasilna i gde su njeni lideri streljani. Posle 32 godine od decembarske revolucije, tu\u017eila\u010dka istraga jo\u0161 nije zavr\u0161ena, a krivci nisu ka\u017enjeni. Pro\u0161log meseca, Visoki kasacioni sud odlu\u010dio je da Vojnom tu\u017eila\u0161tvu vrati dosije o Revoluciji u kojem su biv\u0161i predsednik Jon Ilijesku, biv\u0161i potpredsednik vlade \u0110elu Vojkan Vojkulesku i general u penziji, Josif Rus, biv\u0161i \u0161ef Vojne avijacije optu\u017eeni za zlo\u010dine protiv \u010dove\u010dnosti. Prema optu\u017enici, kao posledica pogor\u0161anja odnosa izme\u0111u Rumunije i SSSR-a, posle pra\u010dke revolucije iz 1968, ali i kao rezultat nezadovoljstva u dru\u0161tvu, do\u0161lo je do formiranja disidentske grupe koja je imala kao cilj uklanjanje Nikolaja \u010cau\u0161eskua koji je nastojao da zadr\u017ei Rumuniju u sferi uticaja SSSR-a. Vojni tu\u017eioci tvrde da je grupa oko Jona Ilijeskua ve\u0161to i efikasno delovala u preuzimanju politi\u010dke i vojne vlasti decembra 1989. Time je celokupna rumunska vojna snaga stavljena na raspolaganje Savetu nacionalnog fronta spasa (CFSN) privremeni dr\u017eavni organ koji kasnije postaje politi\u010dka partija \u2013 FSN, koju je vodio Jon Ilijesku, biv\u0161i \u010dlan komunisti\u010dke partije. Godine 1990. Jon Ilijesku,izabran je za predsednika Rumunije. Nakon toga, imao je jo\u0161 dva mandata, izme\u0111u 1992-1996 i 2000-2004. Vremenom FSN postaje PDSR,a zatim PSD, koji je trenutno na vlasti u Rumuniji.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Pro\u0161le su 32 godine od antikomunisti\u010dke revolucije iz decembra 1989. Za sve ove godine, mnoge nade su izgubljene, a proces doga\u0111aja ostaje jedan od velikih odlaganja rumunskog pravosudnog sistema u Rumuniji. U Temi\u0161varu, prvom gradu oslobo\u0111enom od komunizma, ovih dana se organizuju komemorativni doga\u0111aji. Adrijan Zukerman biv\u0161i ameri\u010dki ambasador u Bukure\u0161tu, u \u010detvrtak je bio […]<\/p>\n","protected":false},"author":106,"featured_media":510152,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[30],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-510151","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti"],"acf":[],"yoast_head":"\n