Nacrt dr\u017eavnog bud\u017eeta za 2022. ima \u0161ansu da stigne u parlament i bude izglasan pre Bo\u017eic\u0301a. U nedelju je stavljen u javnoj raspravi i ima za cilj da za\u0161titi ugro\u017eene grupe, smanji utaju poreza i povec\u0301a investiciona sredstva do 7% BDP-a. Shodno dokumentu, Rumunija c\u0301e sledec\u0301e godine imati prihod od 216 milijardi leja (43,8 milijardi evra), a potro\u0161ic\u0301e 301 milijardu leja (61,4 milijarde evra). Ministarstvo finansija o\u010dekuje odr\u017eiv privredni rast naredne godine i nada se da c\u0301e ispuniti ciljni deficit dogovoren sa Evropskom komisijom. U poglavlju Izdvajanja iz bud\u017eeta Ministarstvo saobrac\u0301aja c\u0301e sledec\u0301e godine dobiti 20% vi\u0161e sredstava nego ove godine. Ministarstvo za evropske investicije i projekte tako\u0111e c\u0301e imati znatno povec\u0301an bud\u017eet, kao i Ministarstvo odbrane, obrazovanja i kulture. Dodatna sredstva imac\u0301e Predsedni\u010dka administracija, Senat, Poslani\u010dki dom i Generalni sekretarijat Vlade, kao i tajne slu\u017ebe. Me\u0111u institucijama koje dobijaju manje novca su Ministarstvo finansija, Ministarstvo razvoja, Ministarstvo energetike, Ministarstvo preduzetni\u0161tva i turizma i Javno ministarstvo. Zdravstvo c\u0301e imati otprilike isti bud\u017eet kao i ove godine. Prema podacima koje je objavilo Ministarstvo finansija, nacrt bud\u017eeta je konfigurisan na ekonomski rast od 4,6% i bud\u017eetski deficit od 5,8% bruto domac\u0301eg proizvoda, koji se procenjuje da sledec\u0301e godine biti od oko 1,3 triliona leja (265 milijardi evra). Istovremeno, predvi\u0111a se prose\u010dna inflacija od 6,5%. Prema bud\u017eetskoj strategiji, procene za naredne tri godine pokazuju vrhunac privrednog rasta u 2023. godini od 5,3% i prose\u010dnu godi\u0161nju stopu od 4,9% u periodu 2023-2025. To je vi\u0161e od procenjenog na 4,3% u EU i evrozoni, s obzirom da je ekonomski \u0161ok izazvan pandemijom jedan od najzna\u010dajnijih u novijoj istoriji. Rumunija, me\u0111utim, ima osobenost relativno brzog povratka BDP-a na nivo pre pandemije. U dokumentu se tako\u0111e navodi da je najakutniji trenutak krize prevazi\u0111en fiskalnim i monetarnim merama koje su podstakle ekonomsku aktivnost. Me\u0111utim, ekonomski razvoj zavisi od evolucije kampanje vakcinacije, manifestacije buduc\u0301ih pandemijskih talasa, posebnosti ekonomske strukture i spoljnih uticaja determinisanih stepenom integracije u evropske i svetske lance dodatne vrednosti i proizvodnje. Istovremeno, uticaj c\u0301e imati i mere koje su vlasti usvojile u kontekstu o\u010diglednih dvojnih neravnote\u017ea (tekuc\u0301i i fiskalni ra\u010dun) \u2013 mere podr\u0161ke c\u0301e se postepeno povla\u010diti kako bi se do 2024. godine dostigao pretpostavljeni cilj bud\u017eetskog deficita od 3%.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Nacrt dr\u017eavnog bud\u017eeta za 2022. ima \u0161ansu da stigne u parlament i bude izglasan pre Bo\u017eic\u0301a. U nedelju je stavljen u javnoj raspravi i ima za cilj da za\u0161titi ugro\u017eene grupe, smanji utaju poreza i povec\u0301a investiciona sredstva do 7% BDP-a. Shodno dokumentu, Rumunija c\u0301e sledec\u0301e godine imati prihod od 216 milijardi leja (43,8 milijardi […]<\/p>\n","protected":false},"author":106,"featured_media":81601,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[30],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-510167","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti"],"acf":[],"yoast_head":"\n