Posle \u010detiri sata takti\u010dkih pregovora u Briselu nije do\u0161lo do nikakvog konkretnog re\u0161enja nastale krize izazvane o\u010dekivanjima Moskve da dobije garancije za sopstvenu bezbednost \u2013 ukratko, zaklju\u010dak je sastanka Saveta NATO-Rusija od srede. Rusija negira planove za invaziju na Ukrajinu, ali ka\u017ee da \u017eeli da zaustavi \u0161irenje NATO-a i povla\u010denje savezni\u010dkih snaga iz zemalja centralne i isto\u010dne Evrope koje su pristupile NATO-u nakon 1997. godine. Prema re\u010dima generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga, zaklju\u010dci u Briselu su bili korisni, Nato i Rusija \u0107e i dalje pregovarati, ali saveznici odbacuju svaki kompromis u vezi sa njihovim osnovnim principima, uklju\u010dujuc\u0301i teritorijalni integritet svake evropske zemlje. Rusija je stoga obave\u0161tena da su isklju\u010deni bilo kakvi pregovori o njenom zahtevu da Alijansa suspenduje pristupanje novih dr\u017eava. Tako\u0111e je dobila \u010dvrsto ne\u201c na svoju \u017eelju da NATO povu\u010de svoje trupe iz isto\u010dnih dr\u017eava \u010dlanica, ostavljajuc\u0301i ovo podru\u010dje prakti\u010dno bez odbrane. U stvari, NATO je preko Jensa Stoltenberga objasnio da su ceo koncept odbrane i odvrac\u0301anja, a samim tim i ve\u017ebe i vojno prisustvo NATO-a u isto\u010dnom delu Alijanse bili i jesu odgovor na sve agresivnije pona\u0161anje Rusije i o\u010diglednu dostupnost za kori\u0161c\u0301enje sile da menja granice susednih dr\u017eava. U tom kontekstu Moskvi je re\u010deno da c\u0301e, ako ponovo u\u0111e u Ukrajinu, pored politi\u010dkih i ekonomskih sankcija Rusiji, saveznici pru\u017eati podr\u0161ku Kijevu. Zato je NATO poslednjih meseci pozvao na povla\u010denje ruskih snaga razme\u0161tenih na granici sa Ukrajinom. Jedini moguc\u0301i ustupak Moskvi bio bi nerazme\u0161tanje odre\u0111enih tipova raketa u Evropi. Zamenik generalnog sekretara NATO-a, Mir\u010da \u0110oana je, me\u0111utim, objasnio da takozvani antiraketni \u0161titovi u Rumuniji i Poljskoj ne spadaju u ovu kategoriju. Mir\u010da \u0110oana: Ne mogu da deluju kao ofanzivno oru\u017eje protiv Ruske Federacije i stoga nec\u0301e moc\u0301i da budu deo takvog potencijalnog sporazuma. Istovremeno, postoji zna\u010dajna mobilizacija raketa razli\u010ditih kapaciteta, uklju\u010dujuc\u0301i i najnovije generacije, iz Ruske Federacije, u blizini teritorije NATO. To nas zabrinjava. U Rumuniji, na godi\u0161njem sastanku sa \u0161efovima diplomatskih misija akreditovanih u Bukure\u0161tu, predsednik Klaus Johanis je rekao da povec\u0301anje vojnog prisustva SAD u zemlji ostaje va\u017ean cilj, s obzirom na nedavne bezbednosne izazove, o\u010digledno je da je Rumuniji potrebna ja\u010da akcija za odvra\u0107anje i odbranu. Istovremeno, po mi\u0161ljenju predsednika, Klausa Johanisa, nedavna bezbednosna de\u0161avanja koja bi mogla da uti\u010du na evroatlantski prostor ponovo su potvrdila presudnu va\u017enost transatlantskih odnosa.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Posle \u010detiri sata takti\u010dkih pregovora u Briselu nije do\u0161lo do nikakvog konkretnog re\u0161enja nastale krize izazvane o\u010dekivanjima Moskve da dobije garancije za sopstvenu bezbednost \u2013 ukratko, zaklju\u010dak je sastanka Saveta NATO-Rusija od srede. Rusija negira planove za invaziju na Ukrajinu, ali ka\u017ee da \u017eeli da zaustavi \u0161irenje NATO-a i povla\u010denje savezni\u010dkih snaga iz zemalja centralne […]<\/p>\n","protected":false},"author":109,"featured_media":90867,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[30],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-510250","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti"],"acf":[],"yoast_head":"\n