Strah koji uliva rat u susednoj Ukrajini potisnuo je u drugi plan traume pandemije kovida 19 koje sada treba izle\u010diti. Od izbijanja pandemije na teritoriji Rumunije zabele\u017eeno je oko 2,8 miliona slu\u010dajeva zaraze i skoro 65 000 preminulih osoba od posledica novog korona virusa. Demografi bi rekli da je Rumunija u ovom dvogodi\u0161njem periodu izgubila stanovnike jednog srednjeg grada po veli\u010dini. ,,Epidemija kovida 19 nalazi se u ubrzanom silaznom trendu i 5 . talas je pri kraju“- izjavio je predsednik dr\u017eave Klaus Johanis. Uvedeno u maju 2020. godine , posle dvomese\u010dnog vanrednog stanja , pripravno stanje je predvidelo brojne restrikcije koje su neretko negativno uticale na privredne tokove i rumunsku dru\u0161tvenu koheziju. Tri Vlade, prva jednobojna i manjinska Nacionalne liberalne partije (PNL) , druga koalicione Nacionalne liberalne partije, Unije spasite Rumuniju (USR) i Demokratskog saveza Madjara u Rumuniji (UDMR) i tre\u0107e Socijaldemokratske partije (PSD), Nacionalne liberalne partije i Demokratskog saveza Madjara u Rumuniji upravljale su zemljom u ovom periodu. Odluke sa kojima su vlasti tvrdile da \u0107e suzbiti pandemiju bile su naj\u010de\u0161\u0107e konfuzne i u nekoliko navrata i pogre\u0161ne. Ustavni sud proglasio je mnoge odluke vlasti neustavnim, polaze\u0107i od ogromnih nov\u010danih sankcija u periodu vanrednog stanja pa sve do obaveznog no\u0161enja za\u0161titne maske na otvorenom prostoru. Skandalozan je bio slu\u0161aj starice koja je nov\u010dano ka\u017enjena jer je morala da izadje na ulicu po patke koje su iza\u0161le kroz ogradu, u vreme kada su liberalni ministri u zgradi Vlade alkoholom slavili rodjendan njihovog tada\u0161njeg \u0161efa Ludovika Orbana. Sada vlasti nastoje da ponovo uspostave dijalog sa dru\u0161tvom i najavljuju mere za postpandemijski period. Mere u zdravstvenom sistemu uvedene u vreme zdravstvene krize ostaju i dalje na snazi do kraja teku\u0107eg meseca, na negodovanje porodi\u010dnih lekara koji se \u017eale na prekid savetovanja pacijenata na distanci. Prestankom pripravnog stanja nestaju i naknade za prinudni odmor, klizno radno vreme nije vi\u0161e obavezno kao ni rad na udaljenost, dok se radna mesta u dr\u017eavnim isnstitucijama ne mogu popuniti bez konkursa. Li\u010dne karte koje su istekle u periodu 1. mart 2020- 7. mart 2022. godine va\u017ee jo\u0161 90 dana posle prestanka pripravnog stanja. Krajnji rok za nove li\u010dne isprave je 7. jun 2022. godine. Tri meseca nakon prestanka pripravnog stanja treba da se odr\u017ee i pregovori o kolektivnim radnim ugovorima, \u0161to \u0107e po oceni analiti\u010dara, stvoriti nove dru\u0161tvene konvulzije i socijalne proteste. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Strah koji uliva rat u susednoj Ukrajini potisnuo je u drugi plan traume pandemije kovida 19 koje sada treba izle\u010diti. Od izbijanja pandemije na teritoriji Rumunije zabele\u017eeno je oko 2,8 miliona slu\u010dajeva zaraze i skoro 65 000 preminulih osoba od posledica novog korona virusa. Demografi bi rekli da je Rumunija u ovom dvogodi\u0161njem periodu izgubila […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":510444,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[30],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-510443","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti"],"acf":[],"yoast_head":"\n