Kao deo globalne ekonomije, privreda Rumunije prolazi kroz te\u017eak period, generisan, izme\u0111u ostalog, rusko-ukrajinskim sukobom. Vlada u Bukure\u0161tu usvojila je u \u010detvrtak prve mere za podr\u0161ku privredi, posebno usmerene na gra\u0111evinski sektor. Za povec\u0301anje cena gra\u0111evinskog materijala, ali i za povec\u0301anje cena rada bic\u0301e izdvojeno 1,77 milijardi leja. Prema statisti\u010dkim podacima za januar, gra\u0111evinski sektor u\u010destvuje sa 6,6% u bruto domac\u0301em proizvodu Rumunije. Premijer Nikolaje \u010cuka rekao je da su linije finansiranja vec\u0301 identifikovane.: Potrebno je da ovaj sektor da ubuduc\u0301e zadr\u017ei i preuzme odgovornost za ostale projekte, jer u Nacionalnom programu za oporavak i rezilijenciju imamo obuhva\u0107en \u0161irok spektar projekata koje treba da zavr\u0161imo. Prakti\u010dno, u celom setu mera postoje dve su\u0161tinske komponente koje imaju samo jedan rezultat: ula\u017eemo u privredu, zadr\u017eavamo radna mesta i uspevamo da ispunimo na\u0161e ciljeve razvoja Rumunije za koje smo preuzeli odgovornost\u02ee. Naime, ministar razvoja \u010ceke Atila je izjavio da postoji rizik od blokiranja odre\u0111enih ugovora, pa \u010dak i od bankrota nekih preduzetnika. On je predstavio neke primere povec\u0301anja cena u gra\u0111evinskoj oblasti. Metal je od januara do marta 2022. poskupeo 70%, cement \u2013 20%. Radna snaga je tako\u0111e porasla poslednjih meseci. Isto tako struja, dizel, bitumen, gvo\u017e\u0111e, drvo, cigla, sve raste u poslednjih godinu dana\u201c, rekao je ministar razvoja. \u010ceke Atila je precizirao situacije u kojima c\u0301e se primenjivati mera podr\u0161ke gra\u0111evinskom sektoru. Trak: To c\u0301e se odnositi i na ugovore koji su bili u postupku nabavke u vreme dono\u0161enja Vladine uredbe 15 krajem avgusta pro\u0161le godine. Dogovarac\u0301e se i ugovori \u010dije su javne nabavke u toku, a ponude jo\u0161 nisu podnete. To c\u0301e se odnositi i na tekuc\u0301e ugovore koji nemaju klauzulu prilago\u0111avanja, kao i na one koji imaju klauzulu prilago\u0111avanja shodno Vladinoj uredbi 15. od pro\u0161le godine, ali ova nova klauzula regulisana danas usvojenom Uredbom o vanrednim situacijama bolje pokriva realnost tr\u017ei\u0161ta. S druge strane, vlada je u \u010detvrtak dala zeleno svetlo za rehabilitaciju \u017eelezni\u010dke infrastrukture u luci Konstanca (jugoistok), koja ima za cilj da olak\u0161a preuzimanje dodatnih teretnih tokova i razvoj multimodalnog saobra\u0107aja. Za \u017eelezni\u010dku infrastrukturu bic\u0301e izdvojeno 200 miliona leja iz Bud\u017eetskog rezervnog fonda koji je na raspolaganju Vladi. Prema re\u010dima ministra saobrac\u0301aja Sorina Grindeanua, ova mera c\u0301e nastaviti da obezbe\u0111uje tempo i kapacitet svih transportnih aktivnosti u luci.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Kao deo globalne ekonomije, privreda Rumunije prolazi kroz te\u017eak period, generisan, izme\u0111u ostalog, rusko-ukrajinskim sukobom. Vlada u Bukure\u0161tu usvojila je u \u010detvrtak prve mere za podr\u0161ku privredi, posebno usmerene na gra\u0111evinski sektor. Za povec\u0301anje cena gra\u0111evinskog materijala, ali i za povec\u0301anje cena rada bic\u0301e izdvojeno 1,77 milijardi leja. Prema statisti\u010dkim podacima za januar, gra\u0111evinski sektor […]<\/p>\n","protected":false},"author":46,"featured_media":91959,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[30],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-510572","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti"],"acf":[],"yoast_head":"\n