Za skoro tri meseca rata u Ukrajini, nekoliko evropskih zemalja je zapo\u010delo procedure za pristupanje me\u0111unarodnim organizacijama. Ukrajina, Gruzija i Republika Moldavija \u017eelele bi da se \u0161to pre priklju\u010de Evropskoj uniji. Samo nekoliko dana nakon ruske invazije na Ukrajinu, Kijev je potpisao aplikaciju za pridru\u017eivanje EU, a zatim Ki\u0161injev i Tbilisi. Procedure obi\u010dno traju godinama, ponekad decenijama. Za tri dr\u017eave, me\u0111utim, \u010dini se da c\u0301e stvari ic\u0301i br\u017ee. Iako smatra da treba da bude deo EU bloka, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen istakla je da Ukrajina, Gruzija i Republika Moldavija za prijem u Uniju moraju prvo da ispune kriterijume politi\u010dke stabilnosti. vladavine prava i sposobnost ekonomskog poslovanja. Iz perspektive Evropske komisije, trenutno pristupanje nije moguc\u0301e. Uprkos tome, zemlje EU su vec\u0301 najavile svoju podr\u0161ku usred rata koji potresa Ukrajinu. Ovo je dobar znak, s obzirom da stvarni po\u010detak pristupnih pregovora zavisi od spremnosti dr\u017eava \u010dlanica da unaprede proces pro\u0161irenja bloka Zajednice i od reformskih mera koje preduzimaju zemlje kandidati. Kada je re\u010d o Ki\u0161injevu, predsednica Maja Sandu se u sredu, u Briselu, u prvom obra\u0107anju jednog lidera Republike Moldavije, odr\u017eanom u Evropskom parlamentu, zalagala za prijem u Uniju i objasnila evroposlanicima koliko je va\u017eno dobiti status zemlje kandidata, u kontekstu napada Rusije na Ukrajinu. Maja Sandu je govorila i o podr\u0161ci suverenitetu i teritorijalnom integritetu susedne zemlje Ukrajine, ali i o potrebi povla\u010denja ruskih trupa iz Pridnjestrovskog regiona Republike Moldavije. Glasom \u0161efa evropske diplomatije \u017dozepa Borelja EU je poru\u010dila da je spremna da ponudi Gruziji i Republici Moldaviji istu podr\u0161ku kao i Ukrajini u slu\u010daju oru\u017eanog sukoba na njihovoj teritoriji. Ina\u010de, Gruzija je najavila svoju nameru da se pridru\u017ei Severnoatlantskoj alijansi pre deset godina, od kada nastavlja svoj put ka integraciji u NATO. U me\u0111uvremenu, u kontekstu rata u Ukrajini, \u0160vedska i Finska podnele su vec\u0301 zahteve za \u010dlanstvo. A prema re\u010dima eksperata, njihovo pristupanje c\u0301e Alijansu oja\u010dati jer c\u0301e Balti\u010dko more biti gotovo u potpunosti okru\u017eeno \u010dlanicama NATO-a, a granica Alijanse sa Rusijom c\u0301e biti vec\u0301a. Dve dr\u017eave su decenijama sa\u010duvale neutralnost, u uslovima da evropski mir nije bio ugro\u017een posle Drugog svetskog rata. Dosad! Sa svoje strane, predsednik Vladimir Putin je rekao da odluke Finske i \u0160vedske ne prete direktno Rusiji, ali c\u0301e svako pro\u0161irenje vojne infrastrukture dovesti do odgovora njegove zemlje.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Za skoro tri meseca rata u Ukrajini, nekoliko evropskih zemalja je zapo\u010delo procedure za pristupanje me\u0111unarodnim organizacijama. Ukrajina, Gruzija i Republika Moldavija \u017eelele bi da se \u0161to pre priklju\u010de Evropskoj uniji. Samo nekoliko dana nakon ruske invazije na Ukrajinu, Kijev je potpisao aplikaciju za pridru\u017eivanje EU, a zatim Ki\u0161injev i Tbilisi. Procedure obi\u010dno traju godinama, […]<\/p>\n","protected":false},"author":107,"featured_media":92300,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[30],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-510680","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti"],"acf":[],"yoast_head":"\n