Evro je, de fakto, nacionalna valuta Rumunije, ali je malo verovatno da \u0107e uskoro postati i de jure valuta. Centralna banka iz Bukure\u0161ta ve\u0107 nekoliko godina odr\u017eava kurs od oko 5 leja za jedan evro, \u0161to olak\u0161ava prora\u010dune gra\u0111ana i politi\u010dara. Veliki projekti za infrastrukturu koje predstavljaju vlasti imaju procenjene tro\u0161kove u evrima. Za ku\u0107e i zemlji\u0161te cene su obra\u010dunate u evrima, \u010dak i ako se kod notara transakcije nekretninama obavljaju u rumunskoj nacionalnoj valuti, leju. Kada se pi\u0161e o fiktivnim poslovima koje politi\u010dari razli\u010ditih partija nude politi\u010dkoj klijenteli, \u0161tampa uzima jedinstvenu evropsku valutu kao standard. Prema optu\u017enicama koje pokre\u0107u tu\u017eioci antikorupcije, ve\u0107ina korumpiranih zvani\u010dnika prima mito u evrima. Brojna rumunska dijaspora, na milione njih, sa zapada kontinenta \u0161alje evre svojim ro\u0111acima u zemlji.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Pa ipak, Rumunija trenutno ne ispunjava nijedan od \u010detiri kriterijuma potrebna da bi mogla da pre\u0111e na jedinstvenu evropsku valutu. Prema \u010duvenom Traktatu zajednice iz Mastrihta, zaklju\u010denog 1992. godine, ovi kriterijumi su stabilnost cena, zdrave i odr\u017eive javne finansije, stabilnost deviznog kursa i konvergencija dugoro\u010dnih kamatnih stopa.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\u0160tavi\u0161e, prema takozvanom izve\u0161taju o konvergenciji koji je u sredu objavila Evropska komisija, od svih 27 dr\u017eava \u010dlanica Unije, Rumunija je jedina koja je predmet procedure prekomernog deficita. Bugarska, \u010ce\u0161ka, Hrvatska, Ma\u0111arska, Poljska i \u0160vedska, iako ni one nisu \u010dlanice evrozone, bolje su ocenjene od strane Izvr\u0161nog odbora Unije iz Brisela. Primljena u Evropsku Uniju tek 2013. godine, \u0161est godina nakon Rumunije, Hrvatska bi mogla da pristupi evrozoni ve\u0107 1. januara 2023. godine, ako Evrogrupa i Evropski Savet podr\u017ee odluku Evropske Komisije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Paradoks koji su primetili analiti\u010dari jeste da je Rumunija 2016. godine ispunila tri od \u010detiri kriterijuma. Tada je jo\u0161 imala da ispuni samo kriterijum deviznog kursa, a kao dodatni uslov koji je postavila Evropska Komisija bilo je zakonska uskla\u0111enost. Drugim re\u010dima, ekonomska politika vlada koje su usledile, bilo levi\u010darske ili desni\u010darske, jednobojne ili koalicione, samo su degradirale kompatibilnost Rumunije da u\u0111e u evrozonu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Istina je da je dve godine vladala potpuna konfuzija u ekonomiji i u dru\u0161tvu, zbog ograni\u010denja koja su uvedena usled epidemije Kovida-19, a neizvesnost i dalje postoji, nakon invazije ruske vojske na susednu Ukrajinu. Poslednjih meseci cene su naglo sko\u010dile, kamate stalno rastu, javne finansije su daleko od stabilnih i odr\u017eivih, a zemlja se zadu\u017euje po stopi koju \u0161tampa naziva vrtoglavom.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Evro je, de fakto, nacionalna valuta Rumunije, ali je malo verovatno da \u0107e uskoro postati i de jure valuta. Centralna banka iz Bukure\u0161ta ve\u0107 nekoliko godina odr\u017eava kurs od oko 5 leja za jedan evro, \u0161to olak\u0161ava prora\u010dune gra\u0111ana i politi\u010dara. Veliki projekti za infrastrukturu koje predstavljaju vlasti imaju procenjene tro\u0161kove u evrima. Za ku\u0107e […]<\/p>\n","protected":false},"author":105,"featured_media":79589,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[30],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-510710","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti"],"acf":[],"yoast_head":"\n