Posle vi\u0161e od tri decenije, Rumunija ne uspeva da razjasni najmra\u010dniju epizodu svoje postkomunisti\u010dke istorije. Pro\u0161le su tri godine otkako je Vrhovni kasacioni sud odlu\u010dio da vrati dosije takozvane Minerijade koja se desila 13-15 juna 1990. godine, da bi se obnovila optu\u017enica, koju je smatrao nezakonitom. Vojni tu\u017eioci su zavr\u0161ili istragu 2017. godine. Najpoznatiji su bili biv\u0161i predsednik Jon Ilijesku, koji danas ima preko devedeset godina, tada\u0161nji premijer Petre Roman, njegov zamenik, \u0110elu Vojkan-Vojkulesku i tada\u0161nji direktor Rumunske slu\u017ebe za informisanje (SRI) Vir\u0111il Magurjanu. Prema istra\u017eiteljima, oni su navodno direktno organizovali i koordinirali napad na demonstrante na Univerzitetskom trgu u centru Bukure\u0161ta, koji su mirno izra\u017eavali svoje politi\u010dke stavove, suprotne stavovima ve\u0107ine koja je tada \u010dinila politi\u010dku mo\u0107.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Dana 20. maja 1990. godine, pet meseci nakon pada komunisti\u010dke diktature Nikolaja \u010cau\u0161eskua, njegov biv\u0161i ministar iz sedamdesetih godina pro\u0161log veka, Jon Ilijesku, koji se smatrao vo\u0111om Revolucije, bio je prakti\u010dno izglasan op\u0161tim narodnim glasom, pobediv\u0161i na prvim slobodnim predsedni\u010dkim izborima sa oko 85% glasova. Njegova partija, heterogena kombinacija pravih i polovnih komunista, osvojila je dve tre\u0107ine mesta u Parlamentu. Univerzitetski trg, koji su od aprila okupirali studenti i koji je progla\u0161en slobodnom zonom od neokuminzma\u201c ve\u0107 je bio prazan, jer su demonstranti prihvatili presudu birali\u0161ta. Tamo gde je nekada stajalo na desetine hiljada nenasilnih ljudi puni \u017eivota, ostalo je samo nekoliko desetina \u0161trajka\u010da gla\u0111u, kao da ne mogu da nastave svoj \u017eivot van trga. Njihova evakuacija od strane policije u no\u0107i 13. juna izvr\u0161ena je nesrazmerno velikim nasiljem, \u0161to je podsetilo na represiju iz dana Revolucije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ni danas nije jasno da li su oni koji su drugi dan reagovali, vode\u0107i uli\u010dne borbe sa policijom i okupiraju\u0107i sedi\u0161ta Ministarstva unutra\u0161njih poslova i javne televizije, zaista imali veze sa Trgom. Ilijesku i njegovi ljudi su ih opisali kao legionare\u201c (me\u0111uratna ekstremna desnica) i, iako je vojska ve\u0107 uspostavila red, pozvali su stanovni\u0161tvo da spase demokratiju u opasnosti\u201c. Rudari iz doline \u017diua (centar-zapad) sledili su njihov poziv. Oni su 14. i 15. juna vladali prestonicom, gde su zamenili svaku zakonsku vlast. Dovoljno vremena da za sobom ostave 1.300 ranjenih, vi\u0161e od hiljadu ljudi nasilno zato\u010denih i najmanje \u0161est mrtvih. Slika invazije je upotpunjena oskrnavljenim Univerzitetom i uni\u0161tenim sedi\u0161tima opozicionih partija i nezavisnih novina.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Evropski sud za ljudska prava doneo je odluku kojom se od Rumunije zahteva da nastavi istragu o ovom slu\u010daju, a biv\u0161i dr\u017eavni tu\u017eilac Laura Kodruca Kjove\u0161i priznala je da je istraga o minerijadi jedan od najve\u0107ih proma\u0161aja u \u010ditavoj istoriji Javnog ministarstva\u201c.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Posle vi\u0161e od tri decenije, Rumunija ne uspeva da razjasni najmra\u010dniju epizodu svoje postkomunisti\u010dke istorije. Pro\u0161le su tri godine otkako je Vrhovni kasacioni sud odlu\u010dio da vrati dosije takozvane Minerijade koja se desila 13-15 juna 1990. godine, da bi se obnovila optu\u017enica, koju je smatrao nezakonitom. Vojni tu\u017eioci su zavr\u0161ili istragu 2017. godine. Najpoznatiji su […]<\/p>\n","protected":false},"author":105,"featured_media":92527,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[30],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-510738","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti"],"acf":[],"yoast_head":"\n