Putin je \u017eeleo manje prisustvo NATO-a, a dobi\u0107e vi\u0161e — primetili su komentatori, podse\u0107aju\u0107i da je jedan od izgovora pod kojim je lider Kremlja 24. februara naredio svojim trupama da napadnu Ukrajinu bila \u017eelja prozapadnog re\u017eima u Kijevu da svoju zemlju integri\u0161e u Severoatlansku alijansu. Rezultat je da se NATO sprema da se pro\u0161iri na Skandinavsko poluostrvo. Jo\u0161 pro\u0161le godine, kada je malo ko verovao da \u0107e Putin napasti Ukrajinu, Finska i \u0160vedska su odbile bilo kakvo rusko me\u0161anje u njihove suverene odluke o mogu\u0107em \u010dlanstvu u NATO-u.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\u0160vedska vekovima nije vodila rat i duboko joj je stalo do svog profila kao izrazito miroljubivog me\u0111unarodnog aktera. Okupirana od strane carske imperije do 1917. godine i uklju\u010dena, izme\u0111u 1939. i 1944. godine u rat protiv Sovjetskog Saveza, posleratna Finska je zadr\u017eala strogu neutralnost, a njeni politi\u010dari su izbegavali bilo kakvu izjavu ili akciju koja bi mogla da se protuma\u010di kao antisovjetska. Zemlja je pristupila Evropskoj Uniji 1995. godine, ali se nije priklju\u010dila NATO-u. Takvu vrstu finizacije\u201c Ukrajine \u017eeleo bi ruski predsednik, smatraju analiti\u010dari. Ali upravo je invazija na Ukrajinu naterala javno mnjenje i politi\u010dku klasu dve skandinavske zemlje da pre\u0111u sa neutralnosti na atlantizam i da zatra\u017ee prijem u NATO.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Iako na odmoru, dvodomni parlament u Bukure\u0161tu sastao se u sredu na vanrednoj sednici i velikom ve\u0107inom izglasao prijem \u0160vedske i Finske u NATO. Rumunija je me\u0111u prvim zemljama \u010dlanicama Alijanse koje su preduzele ovaj korak. Sve poslani\u010dke grupe su glasale za, pri \u010demu su predstavnici svih partija istakli da je ovo neophodan korak u aktuelnom globalnom bezbednosnom kontekstu, koji je ozbiljno pogo\u0111en ratom u Ukrajini, i dokaz evropske solidarnosti.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Trideset dr\u017eava \u010dlanica NATO-a pokrenulo je 5. jula u Briselu proces prihvatanja pristupa Finske i \u0160vedske. Generalni sekretar NATO-a, Jens Stoltenberg je rekao tad da je ovo zaista istorijski trenutak, a NATO sa 32 \u010dlanice \u0107e biti jo\u0161 ja\u010di. Turska je jedina zemlja u Alijansi koja je uslovila prihvatanje pristupa obavezivanjem vlada Helsinkija i Stokholma u borbi protiv kurdskog terorizma.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Protokol potpisan u glavnom gradu Belgije dozvoljava Finskoj i \u0160vedskoj da u\u010destvuju na sastancima NATO-a, kao i da pristupe obave\u0161tajnim podacima, ali im ne pru\u017ea vojnu za\u0161titu zbog \u010dlana 5 iz Povelje NATO-a, koji ka\u017ee da je napad na jednu od dr\u017eava \u010dlanica napad na sve dr\u017eave \u010dlanice. \u010clan pet \u0107e se primenjivati tek nakon zavr\u0161etka procesa ratifikacije od strane parlamenata svih dr\u017eava \u010dlanica. Ovaj proces bi mogao da potraje godinu dana, ka\u017eu stru\u010dnjaci. Od trideset dr\u017eava \u010dlanica NATO-a, dvadeset i jedna su tako\u0111e i deo Evropske Unije. Nakon prijema \u0160vedske i Finske, od zemalja \u010dlanica Evropske Unije samo Austrija, Kipar, Irska i Malta ne\u0107e biti i \u010dlanice NATO-a.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Putin je \u017eeleo manje prisustvo NATO-a, a dobi\u0107e vi\u0161e — primetili su komentatori, podse\u0107aju\u0107i da je jedan od izgovora pod kojim je lider Kremlja 24. februara naredio svojim trupama da napadnu Ukrajinu bila \u017eelja prozapadnog re\u017eima u Kijevu da svoju zemlju integri\u0161e u Severoatlansku alijansu. Rezultat je da se NATO sprema da se pro\u0161iri na […]<\/p>\n","protected":false},"author":105,"featured_media":92890,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[30],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-510918","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti"],"acf":[],"yoast_head":"\n