O\u010dekivani \u017eivotni vek u Rumuniji je me\u0111u najni\u017eima u Evropi, a pandemija Kovida-19 izbrisala je deo rasta zabele\u017eenog od 2000. godine. Prema izve\u0161taju Evropske komisije o zdravlju u Rumuniji, ura\u0111enom pro\u0161le godine, pandemija je istakla va\u017enost ja\u010danja primarne nege, preventivne usluge i javnog zdravstva u sistemu koji u velikoj meri zavisi od bolni\u010dkih usluga. Ministar zdravlja Aleksandru Rafila nedavno je priznao da je samo poslednjih godina iz Rumunije oti\u0161lo preko 15.000 lekara, radi boljih plata u drugim zemljama. Tako smo do\u0161li do krize specijalista anestezije, intenzivne nege, epidemiologije, pedijatrije, laboratorijske medicine ili mikrobiologije. I, za razliku od drugih evropskih dr\u017eava, Rumunija ima jednog lekara na 200 stanovnika, \u0161to je daleko ispod evropskog proseka, zbog pogre\u0161ne politike javnog zdravstva.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Situacija je mnogo gora u ruralnim sredinama, gde lekar ima osam puta vi\u0161e pacijenata. Pored toga, nedavna analiza isti\u010de da bi se porodi\u010dna medicina u Rumuniji mogla suo\u010diti sa velikom problemima u ne tako dalekoj budu\u0107nosti. Fenomen masivnog starenja uo\u010den kod ove kategorije lekara mogao bi da ima velike posledice u narednih deset godina, upozoravaju stru\u010dnjaci iz ove oblasti. I resorni ministar je priznao da trenutno postoji kriza lekara za pojedine specijalnosti, uklju\u010duju\u0107i i urgentnu i porodi\u010dnu medicinu. \u0160to se primarne medicine ti\u010de, lekari su ostareli, a stotine lokaliteta ni nemaju lekara.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Aleksandru Rafila: Ovo je nacionalni fenomen. Postoje specijalnosti koje opslu\u017euju kriti\u010dne ta\u010dke kao \u0161to su prijemne jedinice za hitne slu\u010dajeve, slu\u017ebe hitne pomo\u0107i, primarna medicinska pomo\u0107. Uprkos o\u010digledno velikom broju od 11.000 porodi\u010dnih lekara, stotine lokaliteta u Rumuniji nemaju primarnu medicinsku za\u0161titu, a medicinsko osoblje stari, sa prose\u010dnom staro\u0161\u0107u od preko 55 godina<\/em>\u201c.<\/p>\n
Prema re\u010dima ministra, nedostatak medicinskog kadra sa visokim obrazovanjem ne mo\u017ee se pokriti u kratkom roku, ali bi se problem u budu\u0107nosti mogao re\u0161iti primenom strategije za ljudske resurse u zdravstvu, koja je u Rumuniji po prvi put na\u010dinjena. Strategija se sastoji od partnerstva sa medicinskim i farmakolo\u0161kim univerzitetima.<\/p>\n
U me\u0111uvremenu, u Rumuniji su ponovo po\u010deli da se pove\u0107avaju brojevi slu\u010dajeva Kovida i implicitno broj pacijenata primljenih u bolnicama. Nadle\u017eni najavljuju da rade na neophodnoj zakonskoj regulativi za otvaranje anti-kovid vakcionih centara u zdravstvenim ustanovama. Ovo je pripremna mera za jesenju kampanju imunizacije, kada se o\u010dekuje serum prilago\u0111en novim varjantama soja Omikron.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" O\u010dekivani \u017eivotni vek u Rumuniji je me\u0111u najni\u017eima u Evropi, a pandemija Kovida-19 izbrisala je deo rasta zabele\u017eenog od 2000. godine. Prema izve\u0161taju Evropske komisije o zdravlju u Rumuniji, ura\u0111enom pro\u0161le godine, pandemija je istakla va\u017enost ja\u010danja primarne nege, preventivne usluge i javnog zdravstva u sistemu koji u velikoj meri zavisi od bolni\u010dkih usluga. Ministar […]<\/p>\n","protected":false},"author":107,"featured_media":85249,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[30],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-510950","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n