Ukrajina obele\u017eava tridesejednogodi\u0161nje progla\u0161enje nezavisnosti od Sovjetskog Saveza i pola godine od ruske invazije. Progla\u0161enje nezavisnosti Ukrajine bio je klju\u010dni trenutak za raspad Sovjetskog Saveza, za koji je ruski lider Vladimir Putin rekao da je najve\u0107a geopoliti\u010dka katastrofa XX veka. Za Ukrajinu je pre 31. godinu po\u010deo mukotrpni put pronala\u017eenja nacionalnog identiteta i demokratizacije zemlje. Odlu\u010duju\u0107i trenutak dogodio se 2013. godine kada je, pod pritiskom Mokve, tada\u0161nji predsednik Ukrajine Viktor Janukovi\u010d odbio da potpise Sporazum o pridru\u017eivanju Kijeva Evropskoj uniji. Odbijanje je Izvalo masovni protest okon\u010dan padom vlade i dolaskom proevropljana na vlast. Usledila je brutalna reakcija Rusija aneksijom Krima i podr\u0161kom separatisti\u010dkog rata na istoku zemlje. Zbog priblji\u017eavanja Ukrajine zapadu, Moskva je, pod izgovorom denacifikacije, izvr\u0161ila novu invaziju i izazvala najve\u0107i oru\u017eani sukob u Evropi posle Drugog svetskog rata. Ruske snage napale su Ukrajinu na tri fronta: sa istoka, iz Krima i iz Belorusije. U prvih \u0161est meseci rata Rusi su do\u017eiveli bolne poraze u zoni Kijeva i Harkova, ali su uspeli da osvoje najve\u0107i deo Dombasa i deo juga Ukrajine. Bombardovali su Rusi ukrajinske gradove, pojedine su jednostavno sravnili sa zemljom i uz to po\u010dinili i ratne zlo\u010dine. Zapad se mobisao i poslao oru\u017eije Ukrajini i uveo sankcije Rusiji. Prema svemu sude\u0107i ovaj rat je daleko od raspleta. Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltemberg i lideri glavnih zapadnih sila obe\u0107ali su u utorak, na virtuelnom samitu o povratku Krima pod autoritet Kijeva, da \u0107e podr\u017eati borbu Ukrajine na dugi rok. Premijer Rumunije Nikolaje \u010cuka je izjavio da demokratske dr\u017eave treba da ostanu ujedinjene u podr\u017eavanju nezavisnosti, suverenosti i teritorijalne celovitosti Ukrajine u medjunarodno priznatim granicama. On je podsetio da se podr\u0161ka Rumunije Ukrajini ispoljava na vi\u0161e planova, osim na politickom i na ekonomskom, finansijskom, humanitarnom, diplomatsko i medjunarodnom pravu. Ukrajina je pro\u0161la kroz \u0161est strahovita ratna meseca, ali je dokazala neverovatnu sposobnost da izdr\u017ei pred brutalnom agresijom, da se brani i da povrati oskupirane teritorije, izjavio je generalni sekretar NATO-a. Stoltemberg je dodao da Alijansa u potpunosti podr\u017eava suverenitet, integritet i teritorijalnu celovitost Ukrajine kao i pravo zemlje na samoodbranu. I Evropska unija \u0107e biti uz Ukrajinu sve dok je potrebno, izjavila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Unija ne\u0107e nikada priznati rusku nelegalnu aneksiju Krima i Sevastopolja i zajedo sa Ukrajinom saradjiva\u0107e na rasvetljavanju slu\u010dajeva kr\u0161enja ljudskih prava kako bi se krivci pozvali na odgovornost, dodala je predsednica Evropske komisije. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Ukrajina obele\u017eava tridesejednogodi\u0161nje progla\u0161enje nezavisnosti od Sovjetskog Saveza i pola godine od ruske invazije. Progla\u0161enje nezavisnosti Ukrajine bio je klju\u010dni trenutak za raspad Sovjetskog Saveza, za koji je ruski lider Vladimir Putin rekao da je najve\u0107a geopoliti\u010dka katastrofa XX veka. Za Ukrajinu je pre 31. godinu po\u010deo mukotrpni put pronala\u017eenja nacionalnog identiteta i demokratizacije zemlje. […]<\/p>\n","protected":false},"author":106,"featured_media":510994,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[30],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-510993","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti"],"acf":[],"yoast_head":"\n