Statisti\u010dari daju razloge za optimizam u duboko deficitarnom periodu. Prvi bi bio da se bud\u017eetski deficit Rumunije za prvih osam meseci ove godine smanjio u pore\u0111enju sa istim periodom iz 2021. godine sa 3,3% na 2,4% bruto doma\u0107eg proizvoda. Posle prvih sedam meseci ove godine deficit je iznosio oko 2% bruto doma\u0107eg proizvoda. Bud\u017eetski prihodi su pove\u0107ani za 20% u odnosu na pro\u0161lu godinu i dostigli su skoro 60 milijardi evra. Bud\u017eetski tro\u0161kovi su oko 67 milijardi evra, \u0161to je pove\u0107anje od 17% u odnosu na pro\u0161lu godinu. Prema podacima Ministarstva finansija, pove\u0107anje dolazi uglavnom od pove\u0107anja izdataka za socijalnu pomo\u0107, pove\u0107anja lokalnih bud\u017eeta i potro\u0161nje na robu i usluge. Ciljani deficit za teku\u0107u godinu je 5,8% bruto doma\u0107eg proizvoda.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Drugi razlog za umereni optimizam bila bi navi\u0161e revidirana prognoza Me\u0111unarodnog Monetarnog Fonda u pogledu privrednog rasta koji \u0107e Rumunija zabele\u017eiti ove godine. Tako bi napredak rumunske ekonomije mogao da bude 4,8%, \u0161to bi bilo pove\u0107anje za vi\u0161e od 2% u odnosu na prethodnu procenu. Nova cifra je saop\u0161tena nakon procene koji je Monetarni Fond sproveo tokom leta. Prema saop\u0161tenju Ministarstva finansija, stru\u010dnjaci iz me\u0111unarodne finansijske institucije su cenili zna\u010daj primene makroekonomske politike za obezbe\u0111ivanje stabilnosti i stimulisanje strukturnih reformi u cilju podr\u0161ke ekonomskog rasta, a korekcija bi predstavljala validaciju vladinih akcija.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Revizija prognoze Me\u0111unarodnog Monetarnog Fonda navi\u0161e potkrepljena statisti\u010dkim podacima o evoluciji rumunske ekonomije iz prve polovine godine i drugim signalima sa doma\u0107eg i me\u0111unarodnog tr\u017ei\u0161ta, pokazuje da je uticaj mera koje se preduzela izvr\u0161na vlast ispravan iz makroekonomske perspektive, tvrdi ministar finansija Adrian Ka\u010du. On, me\u0111utim, dodaje da to nije dovoljno i da Rumunija mora nastaviti da promovi\u0161e niz reformi, uklju\u010duju\u0107i reformu sistema socijalnog osiguranja. Ministar je uverio da su reforme obuhva\u0107ene Nacionalnim planom za Oporavak i Otpornost u okviru utvr\u0111enih rokova i da \u0107e doprineti obezbe\u0111ivanju ekonomske stabilnosti, uz javna ulaganja i konsolidaciju bud\u017eeta.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
S druge strane, potrebno je da izvr\u0161na vlast re\u0161i nejednakosti u platama, da unapredi konkurentnost ekonomije i da o\u017eivi izvoz, da se suprotstavi rastu inflacije. Kratkoro\u010dno, Vlada \u0107e delovati, obe\u0107ava ministar finansija, na za\u0161titu ugro\u017eene kategorije gra\u0111ana pred energetskom krizom i poskupljenjima. Na nivou koalicije koju vode socijaldemokrate i liberali, ve\u0107 se vode rasprave o pove\u0107anju penzija i minimalne plate. Odluka o pove\u0107anju procenta ima\u0107e, predvi\u0111aju analiti\u010dari, sna\u017ean politi\u010dki pe\u010dat i utica\u0107e na bud\u017eetski deficit na kraju godine.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Statisti\u010dari daju razloge za optimizam u duboko deficitarnom periodu. Prvi bi bio da se bud\u017eetski deficit Rumunije za prvih osam meseci ove godine smanjio u pore\u0111enju sa istim periodom iz 2021. godine sa 3,3% na 2,4% bruto doma\u0107eg proizvoda. Posle prvih sedam meseci ove godine deficit je iznosio oko 2% bruto doma\u0107eg proizvoda. Bud\u017eetski prihodi […]<\/p>\n","protected":false},"author":110,"featured_media":88643,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[30],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-511095","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti"],"acf":[],"yoast_head":"\n