Prag je u \u010detvrtak bio kontinentalna prestonica demokratije. \u010ce\u0161ka je kao zemlja koja je preuzela rotirajuc\u0301e predsedavanje Evropskom unijom bila domac\u0301in prvog sastanka Evropske politi\u010dke zajednice (EPC), francuske inicijative koja okuplja pod istim okriljem ne samo zemlje \u010dlanice Evropske zajednice ili NATO-a, vec\u0301 i biv\u0161e sovjetske dr\u017eave ili Zapadnog Balkana, koje dele iste vrednosti slobode i ljudskih prava. Njihovi predsednici ili premijeri su jednoglasno osudili invaziju Rusije na Ukrajinu od 24. februara i ponovo potvrdili svoje jedinstvo i solidarnost pred ratobornim re\u017eimom lidera iz Kremlja, Vladimira Putina. Predsednik Klaus Johanis je, u ime Rumunije, istakao va\u017enost zajedni\u010dkog pristupa sa evropskim partnerima dubokim promenama kada je re\u010d o bezbednosti danas, koje zahtevaju jedinstven i sna\u017ean evropski odgovor. Kako je saop\u0161teno iz Predsedni\u010dke administracije u Bukure\u0161tu, u ovom kontekstu, Predsednik je ponovio poziv na odlu\u010dne, koordinisane i solidarne akcije protiv kontinuiranih napora Rusije da podeli evropski kontinent. On se tako\u0111e zalagao za ja\u010danje mehanizama otpornosti, kako bi se odgovorilo na hibridne pretnje iz Ruske Federacije, isti\u010duc\u0301i da smanjenje energetske zavisnosti, sajber bezbednost i za\u0161tita kriti\u010dne infrastrukture moraju ostati prioritet. Predsednik Johanis je ponovio podr\u0161ku svoje zemlje susednoj Ukrajini i istakao slo\u017eene korake koje je Rumunija preduzela u tom pogledu, u politi\u010dkom, ekonomskom, finansijskom, logisti\u010dkom i humanitarnom smislu. Elokventan detalj, tako\u0111e u \u010detvrtak, broj ukrajinskih dr\u017eavljana koji su izabrali Rumuniju da se sklone od napada ruskih trupa prema\u0161io je dva i po miliona. Vec\u0301ina njih je nastavila put ka zemljama zapadne Evrope, ali, prema podacima Ministarstva unutra\u0161njih poslova u Bukure\u0161tu, vi\u0161e od 4.300 je zatra\u017eilo i dobilo azil u Rumuniji i u\u017eivaju sva prava predvi\u0111ena nacionalnim zakonodavstvom. Oko 70 hiljada drugih ima boravi\u0161nu dozvolu, kao korisnici privremene za\u0161tite. S druge strane, za Rumuniju je sastanak u Pragu dobra prilika da se izjasni o pristupanju \u0161engenskom prostoru, u \u010dijem se predvorju, pored Bugarske, a u novije vreme i Hrvatske, nalazi vi\u0161e od jedne decenije iako ispunjava sve tehni\u010dke kriterijume. Predsednik Johanis je rekao dopisniku Radia Rumunija da postoje \u0161anse da zemlja bude primljena tokom \u010de\u0161kog predsedavanja Evropskom unijom, odnosno do kraja ove godine, ali da u tom smislu jo\u0161 nema garancija. Potreba za jedinstvom u Evropi postala je jo\u0161 jasnija povodom rata koji Rusija vodi protiv Ukrajine. A ovo jedinstvo mo\u017ee biti oja\u010dano ako, posle toliko godina \u010dekanja Rumunija, Bugarska i Hrvatska postanu deo \u0161engenskog prostora, \u201c \u2013 naglasio je Predsednik.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Prag je u \u010detvrtak bio kontinentalna prestonica demokratije. \u010ce\u0161ka je kao zemlja koja je preuzela rotirajuc\u0301e predsedavanje Evropskom unijom bila domac\u0301in prvog sastanka Evropske politi\u010dke zajednice (EPC), francuske inicijative koja okuplja pod istim okriljem ne samo zemlje \u010dlanice Evropske zajednice ili NATO-a, vec\u0301 i biv\u0161e sovjetske dr\u017eave ili Zapadnog Balkana, koje dele iste vrednosti slobode […]<\/p>\n","protected":false},"author":105,"featured_media":93382,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[30],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-511123","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti"],"acf":[],"yoast_head":"\n