Istra\u017eivanje reprezentativno na nacionalnom nivou, sprovedeno putem telefonskih intervjua sa oko 1.000 ljudi starosti izme\u0111u 18 i 65 godina, izme\u0111u 29. septembra i 10. oktobra 2022. godine, Bezbednosni barometar Rumunije pokazuje trenutnu sliku poverenja stanovni\u0161tva u me\u0111unarodni i nacionalni institucionalni prostor. Hijerarhija se nije mnogo promenila, ali \u010dak i autohtone institucije koje redovno u\u017eivaju visoko poverenje \u2013 Crkva ili Vojska \u2013 imaju izgled obele\u017een nedavnim te\u0161ko\u0107ama.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Prema Laboratoriji za analizu informacionog rata i strate\u0161ke komunikacije (LARICS), u partnerstvu sa Institutom za politi\u010dke nauke i me\u0111unarodne odnose Rumunske Akademije, stvari su obja\u0161njive nakon dve godine pandemije, 2022. godine obele\u017eene velikim ratom u regionu i vi\u0161e nego zna\u010dajnim rastom cena za sve vrste energenata. Ove krize dovele su do pada poverenja u NATO ili u Evropsku Uniju. Uprkos tome, stanovni\u0161tvo Rumunije ostaje prozapadno i proevropsko: 68% Rumuna je optimisti\u010dno u pogledu kratkoro\u010dne budu\u0107nosti Evropske Unije, 78% je optimisti\u010dno u pogledu ameri\u010dke podr\u0161ke isto\u010dnoj Evropi, a samo 10% veruje da bi Evropska Unija trebalo da nestane u budu\u0107nosti. Uprkos ozbiljnim kritikama na ra\u010dun Evropske Unije, 74% Rumuna ka\u017ee da je bolje u bloku zajednice nego van nje.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Kritike Rumuna na adresu Evropske Unije odnose se na neposrednu \u2013 ekonomsku i energetsku \u2013 situaciju kroz koju prolaze: postoji percepcija da neke zemlje \u010dlanice ekonomski profitiraju od Rumunije, da politika Evropske Unije ne odgovara uvek Rumuniji ili da Evropska Unija name\u0107e previ\u0161e pravila. O\u010digledan kriti\u010dki odnos postoji, podjednako, i prema lokalnim ili nacionalnim elitama. Javnost krivicu za nekontrolisanu cenu energije deli na one koji vode Rumuniju (oko 48%), na politike Evropske Unije (28%) i tek na tre\u0107em mestu na rat u Ukrajini (skoro 24%).<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ako bi Rumunija bila napadnuta, 36% Rumuna ka\u017ee da bi u\u010destvovalo u odbrani zemlje, 33% je neodlu\u010dno, a 29% bi poku\u0161alo da ode iz zemlje sa svojim porodicama. Ve\u0107ina Rumuna smatra da je Rusija kriva za rat u Ukrajini i da je Rusija glavna prepreka miru. Iako je krivica Moskve jasna za ogromnu ve\u0107inu Rumuna, ve\u0107ina (70%) \u017eeli da se rat zaustavi, a samo 28% misli da ga treba nastaviti dok Rusija ne bude pora\u017eena. Tu dolazi do izra\u017eaja strah od \u0161irenja sukoba i pogor\u0161anja ekonomske krize.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Prema Bezbednosnom barometru Rumunije, iako se ne mo\u017ee govoriti o strate\u0161koj preorijentaciji Rumuna, sve se ja\u010de pojavljuje ideja da zemlja treba da bude pragmati\u010dna i da se fokusira na sopstvene interese. Sve u evroatlanskim okvirima, nikako i van njih!<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Istra\u017eivanje reprezentativno na nacionalnom nivou, sprovedeno putem telefonskih intervjua sa oko 1.000 ljudi starosti izme\u0111u 18 i 65 godina, izme\u0111u 29. septembra i 10. oktobra 2022. godine, Bezbednosni barometar Rumunije pokazuje trenutnu sliku poverenja stanovni\u0161tva u me\u0111unarodni i nacionalni institucionalni prostor. Hijerarhija se nije mnogo promenila, ali \u010dak i autohtone institucije koje redovno u\u017eivaju visoko […]<\/p>\n","protected":false},"author":109,"featured_media":93698,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[30],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-511244","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti"],"acf":[],"yoast_head":"\n