U utorak Centralna banka Rumunije donela je nekoliko va\u017enih odluka. Prva se odnosi na pove\u0107anje referentne kamatne stope sa 6,25% na 6,75%. Banka je istovremeno pove\u0107ala i kamate na kredite i depozite. Narodna banka nastoji da odr\u017ei kontrolu nad likvidno\u0161\u0107u na monetarnom tr\u017ei\u0161tu i nad nivoom minimalnih rezervi kreditnih institucija u lejima i devizama. Po\u0107etkom godine referentna kamatna stopa iznosila je 2%, a pove\u0107anje klju\u010dne kamatne stope obrazla\u017ee se uticajem poskupljenja elektri\u010dne energije i gasa koje su uticale na rast inflacije u septembru na 16%, daleko iznad ciljne stope inflacije Narodne banke Rumunije. Prema procenama, inflacija \u0107e i dalje rasti do kraja godine a kasnije smanji\u0107e se postepeno ispod 10% u prvom tromesecju 2024. godine, prognoziraju eksperti Narodne banke rumunije. Za 0,5% Banka je pove\u0107ala referentnu kamatnu stopu ra\u010dunajuci na rast inflacije i regionalni kontekst, smatra privredni analiti\u010dar Konstantin Rufdnivki: ,, Mislim da se ovoga puta vodilo ra\u010duna o situaciji u srednjoj i isto\u010dnoj Evropi. Mnoge centralne banke susednih dr\u017eava pove\u0107ale su ranije referentnu kamatu i kada imate ve\u0107u kamatnu stopu doam\u0107a moneta postaje atraktivnija. Mislim pre svega na Poljsku i Madjarsku. Takodje va\u017ean je i globali kontekst, jer ne mo\u017eemo ostati van igre ako se kamate pove\u0107avaju u celom svetu, od SAD pa sve do evro zone. Narodna banka Rumunije priklju\u010dila se ovom trendu i normalno je da ovako postupa. “<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U svemu ovome postoji i dobra vest, smatra Rudnicki, a to je da novo pove\u0107anje kreferentne kamatne stope ne\u0107e imati ve\u0107eg uticaja na kamate na medjubankarskom tr\u017ei\u0161tu, jer su ovde kamate vi\u0161e od referentne kamatne stope. Sada\u0161nji trend pove\u0107anja kamata ne ide u prilog osobama i firmama sa kreditima. Evoluciju inflacije obele\u017eava velika neizvesnost oko plafoniranja i kompenzacije cene energije i goriva, eskalacija rata u Ukrajini i sve o\u0161trije sankcije. Na nivo inflacije uti\u010de i apsorpcija evropskih fondova posredstvom Programa oporavka i otpornosti i fiskalna politika u vreme kada imamo prekomerni deficit i op\u0161ti trend rasta finansijskih tro\u0161kova. Centralna banka potvrdila da je Rumunije u drugom tromese\u010dju godine postigla privredni rast iznad o\u010dekivanja i da \u0107e u poslednja dva tromese\u010dja teku\u0107e godine privredni rast stagnirati. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
U utorak Centralna banka Rumunije donela je nekoliko va\u017enih odluka. Prva se odnosi na pove\u0107anje referentne kamatne stope sa 6,25% na 6,75%. Banka je istovremeno pove\u0107ala i kamate na kredite i depozite. Narodna banka nastoji da odr\u017ei kontrolu nad likvidno\u0161\u0107u na monetarnom tr\u017ei\u0161tu i nad nivoom minimalnih rezervi kreditnih institucija u lejima i devizama. Po\u0107etkom […]<\/p>\n","protected":false},"author":110,"featured_media":88534,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[30],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-511245","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti"],"acf":[],"yoast_head":"\n