,,Dan koji se ne zaboravlja“-naslov je knjige istori\u010dara Marijusa Opre i Ste\u017earela Olarua posve\u010dena antikomunisti\u010dkoj pobuni radnika grada Bra\u0161ova 15. novembra 1987. godine. Iako ugu\u0161ena, pobuna je uspela da uzdrma komunisti\u010dku diktaturu Nikolaja \u010causekua i prema oceni autora knjige, bila je uvod dve godine kasnije u decembarsku revoluciju, koja je oduvala, posle skoro pola veka, re\u017eim koji su sovjetske okupacione snage nametnule u Rumuniji posle Drugog svetskog rata. U to vreme u Moskvi poslednji sovjetski lider Mihail Gorba\u010dov prekinuo je tradiciju policijske dr\u017eave, nasledjene od Lenjina i Staljina, i poku\u0161ao perestrojkom da humanizuje sistem. U Poljskoj, satelitu Moskve posle Drugog svetskog rata kao i Rumunija, radni\u010dki sindikat Solidarnost protestima i \u0161trajkovima paralisao je komunisti\u010dki re\u017eim sa pretenzijama da vlada u ime i za dobrobit radnika. Gnev radnika Bra\u0161ova ispoljio se i to ne slu\u010dajno na jednoj od najve\u0107ih industrijskih platformi socijalisti\u010dke republike, u sumornoj atmosferi 80-tih godina punoj svakojakih odricanja, policijskog re\u017eima i kulta li\u010dnosti Nikolaja \u010causeskua. Predsednik Asocijacije 15. novembar 1987. godine Marius Bojeriu prise\u0107a se tih momenata: ,,Tra\u017eili smo hleb, tada se hleb delio na karticama i morali smo posle posla da \u010dekamo u redovima. Tra\u017eili smo grejanje u stanovima, gde su se deca starijih kolega smrzavala. U to vreme ja sam imao 20 godina. Tra\u017eili smo slobodu. Da bismo sve ovo imali, uzvikivali smo ,,Dole \u010causesku“. Sa nadom da \u0107e nam se pridru\u017eiti stanovnici Bra\u0161ova, uputili smo se ka okru\u017enom sedi\u0161tu Komunisti\u010dke partije Rumunije. Zapevali smo ,,Probudite se Rumuni“ i dve godine kasnije Rumuni su se probudili. Te\u0161ko je u samo nekoliko re\u0107i opisati sve \u0161to smo do\u017eiveli.“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Radnici koji su uspeli da udju u lokalno sedi\u0161te partije bacali su portrete Nikolaja \u010causeskua i crvene zastave jedinstvene komunisti\u010dke partije. Kasnije oko 300 demonstranata je uhap\u0161eno i \u017eestoko maltretirano u sedi\u0161tu Sekuritate, re\u017eimske politi\u010dke policije. Vlast je ipak odlu\u010dila da proteste okvalifikuje ,,izolovanim slu\u010dajevima huliganizma“, tako da su izre\u010dene relativno umerene kazne predvidjene tada\u0161njim Krivi\u010dnim zakonom ne du\u017ee od tri godine zatvora. Mo\u017eda je ovakvoj odluci doprineo i gest studenata iz Bra\u0161ova koji su su plakatama napisali ,,Radnici ne treba da ginu!;;. Dve godine kasnije, Revolucija je stavila ta\u010dku na re\u017eim koji je postkomunisti\u010dka Rumunija zvani\u010dno proglasila kriminalnim i nezakonitim.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
,,Dan koji se ne zaboravlja“-naslov je knjige istori\u010dara Marijusa Opre i Ste\u017earela Olarua posve\u010dena antikomunisti\u010dkoj pobuni radnika grada Bra\u0161ova 15. novembra 1987. godine. Iako ugu\u0161ena, pobuna je uspela da uzdrma komunisti\u010dku diktaturu Nikolaja \u010causekua i prema oceni autora knjige, bila je uvod dve godine kasnije u decembarsku revoluciju, koja je oduvala, posle skoro pola veka, […]<\/p>\n","protected":false},"author":105,"featured_media":511254,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[30],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-511253","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti"],"acf":[],"yoast_head":"\n