Rumunska modernost je neraskidivo povezana sa Francuskom. Od sredine 19. veka, posle pola milenijuma turske dominacije, prozapadne elite iz rumunskih kne\u017eevina studirale su prevashodno u Parizu. Su\u0161tinska li\u010dnost u geopolitici tog doba, car Napoleon III Bonaparta imao je va\u017enu ulogu u Ujedinjenju Muntenije i Moldove 1859. Italijansko-francuski doktor Karol Davilja stigao je u Bukure\u0161t 1853, kada je imao 25 godina, i zauvek ostao ovde, da, prakti\u010dno, od nule izgradi rumunski sanitarni sistem, kako civilni tako i vojni. Francuska ekspediciona snaga koju je predvodio general Anri Bertlo borila se uz rumunsku vojsku u Prvom svetskom ratu, na kraju kojeg su pod vlast Bukure\u0161ta pre\u0161le sve pokrajine sa vec\u0301inskim rumunskim stanovni\u0161tvom koje su do tada bile deo susednih multinacionalnih imperija. Nakon \u0161to su 1944. godine sovjetske okupacione trupe nametnule Rumuniji marionetski komunisti\u010dki re\u017eim, Francuska je postala mesto izgnanstva mnogih Rumuna koji su uspeli da pobegnu u slobodni svet. Zbog svega ovoga, pristupanje Rumunije frankofonskom pokretu, ubrzo nakon pada komunisti\u010dke diktature 1989. godine, bio je apsolutno prirodan gest. U septembru 2006. Bukure\u0161t je bio domac\u0301in samita Frankofonije. Sada je u\u010de\u0161c\u0301e Rumunije na samitu Frankofonije, koji je odr\u017ean pre neki dan u Tunisu, bilo usmereno na ja\u010danje ekonomske i obrazovne saradnje sa drugim frankofonskim zemljama, a posebno sa onima u Africi. U intervjuu za Radio Rumuniju u \u0110erbi, predstavnik Rumunije na sastanku, dr\u017eavni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Trajan Hristea, pomenuo je oblasti interesovanja Bukure\u0161ta: Najva\u017eniji sektor u kojem mo\u017eemo imati veliki uticaj to je pre svega oblast IT i sajber bezbednosti, dve vrhunske oblasti u kojima imamo izuzetne stru\u010dnjake u Rumuniji i gde su rumunske kompanije vec\u0301 prisutne na afri\u010dkom tr\u017ei\u0161tu i gde je potencijal rasta mnogo vec\u0301i nego \u0161to smo o\u010dekivali. Druga oblast je, naravno, industrija, izvoz automobila i komponenti za automobilsku industriju, gde bismo mogli da se vratimo posle perioda odsustva. Na kraju, ali ne i najmanje va\u017eno, prehrambeni proizvodi. To je kontinent sa veoma velikom buduc\u0301no\u0161c\u0301u i mislim da bismo mogli da kapitalizujemo ne samo na transferu dobara, robe, usluga, vec\u0301 i da uklju\u010dimo i \u010dinjenicu da ima mnogo studenata iz ovih zemalja, koji dolaze u Rumuniju da studiraju. Shodno tome, postoje neki finansijski transferi u Rumuniju iz ovih zemalja\u201c. Na zahtev francuskog predsednika Emanuela Makrona, u zavr\u0161noj deklaraciji Samita se pominje i ruska invazija na Ukrajinu, suseda Rumunije.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Rumunska modernost je neraskidivo povezana sa Francuskom. Od sredine 19. veka, posle pola milenijuma turske dominacije, prozapadne elite iz rumunskih kne\u017eevina studirale su prevashodno u Parizu. Su\u0161tinska li\u010dnost u geopolitici tog doba, car Napoleon III Bonaparta imao je va\u017enu ulogu u Ujedinjenju Muntenije i Moldove 1859. Italijansko-francuski doktor Karol Davilja stigao je u Bukure\u0161t 1853, […]<\/p>\n","protected":false},"author":105,"featured_media":93807,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[30],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-511287","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti"],"acf":[],"yoast_head":"\n