Evropska komisija predstavila je akcioni plan za upravljanje dolascima ilegalnih migranata na zapadnobalkanskoj ruti, koji je ove godine dostigao rekordne nivoe. Evropska vlada na taj na\u010din poku\u0161ava da ubla\u017ei strahove nekih zemalja \u010dlanica EU i ubrza pregovore o Evropskom paktu za migracije i azil. Zapadnobalkanska ruta postala je jedna od glavnih ta\u010daka migratornog pritiska, sa povec\u0301anjem broja migranata koji na ovoj ruti pristi\u017eu za 168%, pokazuju podaci Fronteksa. Situacija je posebno zabrinjavajuc\u0301a za zemlje srednje Evrope, poput Austrije ili \u010ce\u0161ke, koje su poja\u010dale grani\u010dne kontrole. Ukupno, u prvih 10 meseci ove godine, otkriveno je preko 280.000 tajnih ulazaka u EU, od \u010dega preko 120.000 preko zapadnobalkanske rute. Plan Komisije uklju\u010duje operativne akcije, strukturirane na pet stubova: ja\u010danje upravljanja granicom, ubrzane procedure za azil i podr\u0161ku prihvatnim kapacitetima, borbu protiv trgovine migrantima, ja\u010danje saradnje na readmisiji i povratku i uskla\u0111ivanje vizne politike. Dr\u017eave Zapadnog Balkana su pozvane da svoju viznu politiku usklade sa politikom koju praktikuje EU, jer postoje brojni slu\u010dajevi da migranti stignu u zemlje Balkana gde im nije potrebna ulazna viza i odatle tajno odlaze u zemlje zapadne Evrope. S druge strane, evropski zvani\u010dnici su uvereni da bi samo sporazum tipa Evropskog pakta za migracije i azil, predstavljen u septembru 2020. godine, mogao da re\u0161i izazove koje stvara migracioni talas. Dr\u017eave \u010dlanice, su uzdr\u017eane u pogledu mehanizama za preraspodelu izbeglica i zbog toga inicijativa do danas nije usvojena. Ovaj predlog Komisije ne predvi\u0111a eksplicitno obavezne izbegli\u010dke kvote kao 2016. godine, ali uspostavlja mehanizam obavezne solidarnosti\u201c putem kojeg Evropska komisija mo\u017ee, me\u0111utim, da odredi kvote za zemlje \u010dlanice EU u zavisnosti od njihovog stanovni\u0161tva i stepena ekonomske razvijenosti. Kao alternativu preseljavanju, ove zemlje bi imale i druge doprinose, kao \u0161to su finansiranje i repatrijacija migranata bez prava na azil ili izgradnja izbegli\u010dkih kampova. Vlada Rumunije je pozdravila Akcioni plan Evropske komisije za Zapadni Balkan i izra\u017eava uverenje da c\u0301e predlo\u017eene mere i instrumenti verovatno odgovoriti na zabrinutost koju je nedavno izrazila Austrija u vezi sa ovogodi\u0161njim razvojem doga\u0111aja na zapadnobalkanskoj ruti. Podsec\u0301amo da Be\u010d nerado prihvata, posle 11 godina \u010dekanja, Rumuniju i Bugarsku u \u0161engenski prostor, po osnovu upravljanja migracionim tokovima. Rumunija ponavlja svoju punu spremnost da aktivno i dosledno doprinosi sprovo\u0111enju mera i akcija koje je predlo\u017eila Evropska komisija u punom evropskom duhu solidarnosti i odgovornosti, u bliskoj saradnji sa ostalim evropskim partnerima.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Evropska komisija predstavila je akcioni plan za upravljanje dolascima ilegalnih migranata na zapadnobalkanskoj ruti, koji je ove godine dostigao rekordne nivoe. Evropska vlada na taj na\u010din poku\u0161ava da ubla\u017ei strahove nekih zemalja \u010dlanica EU i ubrza pregovore o Evropskom paktu za migracije i azil. Zapadnobalkanska ruta postala je jedna od glavnih ta\u010daka migratornog pritiska, sa […]<\/p>\n","protected":false},"author":110,"featured_media":93940,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[30],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-511342","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti"],"acf":[],"yoast_head":"\n